Синоћ је у препуној малој сали Библиотеке "Политика" у Крупњу одржана сјајна презентација
дигиталне платформе СРПСКА ВОЈНИЧКА ГРОБЉА И МЕМОРИЈАЛИ ИЗ ОСЛОБОДИЛАЧКИХ РАТОВА 1912-1920.ГОД.
Презентацију су сјајно организовали и представили:
Др. НЕНАД ЛАЈБЕНШПРЕГЕР историчар, конзерватор-истраживач и саветник Републичког завода за заштиту споменика културе Београд и МИРОСЛАВ ВЕЛИЧКОВИЋ из Ниша испред Удружења за неговање и чување српске баштине "КАЈМАКЧАЛАН".
Право задовољство за све присутне представљало је двочасовно уживање (у речи и слици) свега што су вредни чланови и ентузијасти удружења "КАЈМАКЧАЛАН" учинили у последњих 10-ак година на проналажењу, уређењу и трајном очувању презентовањем непознатих и заборављених гробова и гробаља српских ратника (1912-1920.г) пре свега на подручју Северне Македоније али и на другим местима у Грчкој и Србији.
По завршетку презентације у име председника општине Крупањ и у својству домаћина, председник општинске организације резервних војних старешина Крупањ госп. Драган Грујић, Мирославу Величковићу и мојој маленкости уручио је пригодно признање општине Крупањ поводом 110. ГОДИШЊИЦЕ БИТКЕ на МАЧКОВОМ КАМЕНУ.
Свакако сам препоносан и почаствован додељеним признањем (али као што сам потенцирао и приликом свог обраћања у речима захвалности) искрено сматрам да је ово признање за све чланове САВЕЗА удружења потомака ратника Србије 1912-1920. а пре свега за све оне који су у последњих 30-ак година у организацији САВЕЗА путовали у 20-ак земаља Африке (Тунис, Алжир) и Европе (Албанија, Грчка, С. Македонија, Бугарска, Румунија, Русија, Пољска, Чешка, Словачка, Мађарска, Аустрија, Немачка, Француска, Швајцарска, Италија, Словенија..) да би посетили бројне меморијале, гробља, спомен обележја, бивше концентрационе логоре и на истима полагали венце и цвеће, одајући дужне почасти својим славним погинулим и умрлим прецима.
И на крају.
Треба напоменути и да је пре почетка презентације у холу прелепе зграде Библиотеке "Политика" у Крупњу, председница МЕНСЕ за Србију (суорганизатора презентације) госп. Александра Боровић (у име свих присутних) положила цвеће на спомен плочу оснивачима листа ПОЛИТИКА, браћи ДАВОРИНУ (Дарку) и ВЛАДИСЛАВУ РИБНИКАР, уједно и официрима војске краљевине Србије погинулим у само два дана током битке на Дрини, септембра 1914.године.
А нашем члану САВЕЗА и песнику из Железника Петру Ж. Урошевићу неизмерно ХВАЛА што нас је током презентације читавањем својих песама из збирке ПОЕМА О СРПСКОМ ОПАНКУ, посвећене свом славном деди артиљеријском нареднику Друге српске армије ПЕТРУ М. УРОШЕВИЋУ (по коме је и добио име) али и свим његовим знаним и незнаним саборцима преживелим или страдалим у ратним беспућима Првог светског рата и тако вече учинио још лепшим а очи "пунио" сузама бола и поноса.
Пише Проф. хаџи Сретен Цветојевић – Цвеле, председник Општинске организације Савеза удружења потомака ратника Србије 1912-1920. "Браћа Рибникар" Љубовија.
Презентацију су сјајно организовали и представили:
Др. НЕНАД ЛАЈБЕНШПРЕГЕР историчар, конзерватор-истраживач и саветник Републичког завода за заштиту споменика културе Београд и МИРОСЛАВ ВЕЛИЧКОВИЋ из Ниша испред Удружења за неговање и чување српске баштине "КАЈМАКЧАЛАН".
Право задовољство за све присутне представљало је двочасовно уживање (у речи и слици) свега што су вредни чланови и ентузијасти удружења "КАЈМАКЧАЛАН" учинили у последњих 10-ак година на проналажењу, уређењу и трајном очувању презентовањем непознатих и заборављених гробова и гробаља српских ратника (1912-1920.г) пре свега на подручју Северне Македоније али и на другим местима у Грчкој и Србији.
По завршетку презентације у име председника општине Крупањ и у својству домаћина, председник општинске организације резервних војних старешина Крупањ госп. Драган Грујић, Мирославу Величковићу и мојој маленкости уручио је пригодно признање општине Крупањ поводом 110. ГОДИШЊИЦЕ БИТКЕ на МАЧКОВОМ КАМЕНУ.
Свакако сам препоносан и почаствован додељеним признањем (али као што сам потенцирао и приликом свог обраћања у речима захвалности) искрено сматрам да је ово признање за све чланове САВЕЗА удружења потомака ратника Србије 1912-1920. а пре свега за све оне који су у последњих 30-ак година у организацији САВЕЗА путовали у 20-ак земаља Африке (Тунис, Алжир) и Европе (Албанија, Грчка, С. Македонија, Бугарска, Румунија, Русија, Пољска, Чешка, Словачка, Мађарска, Аустрија, Немачка, Француска, Швајцарска, Италија, Словенија..) да би посетили бројне меморијале, гробља, спомен обележја, бивше концентрационе логоре и на истима полагали венце и цвеће, одајући дужне почасти својим славним погинулим и умрлим прецима.
И на крају.
Треба напоменути и да је пре почетка презентације у холу прелепе зграде Библиотеке "Политика" у Крупњу, председница МЕНСЕ за Србију (суорганизатора презентације) госп. Александра Боровић (у име свих присутних) положила цвеће на спомен плочу оснивачима листа ПОЛИТИКА, браћи ДАВОРИНУ (Дарку) и ВЛАДИСЛАВУ РИБНИКАР, уједно и официрима војске краљевине Србије погинулим у само два дана током битке на Дрини, септембра 1914.године.
А нашем члану САВЕЗА и песнику из Железника Петру Ж. Урошевићу неизмерно ХВАЛА што нас је током презентације читавањем својих песама из збирке ПОЕМА О СРПСКОМ ОПАНКУ, посвећене свом славном деди артиљеријском нареднику Друге српске армије ПЕТРУ М. УРОШЕВИЋУ (по коме је и добио име) али и свим његовим знаним и незнаним саборцима преживелим или страдалим у ратним беспућима Првог светског рата и тако вече учинио још лепшим а очи "пунио" сузама бола и поноса.
Пише Проф. хаџи Сретен Цветојевић – Цвеле, председник Општинске организације Савеза удружења потомака ратника Србије 1912-1920. "Браћа Рибникар" Љубовија.
