Рано јутро 23. септембра 2023.г. Шести дан је како боравимо у Грчкој и четврти који започињемо својим присуством и учешћем у државним церемонијама поводом
обележавања 105.г. од пробоја Солунског фронта и завршетка "ВЕЛИКОГ" рата. Данас је на реду централна комеморација на српском војничком гробљу у Солуну. И ако
видно уморни од јучерашњег дугог и напорног путовања са Крфа до Паралије, јутрос смо сви (на наш захтев) врло рано на доручку, знајући да нам предстоји путовање до Солуна и
због саобраћајне гужве закрчене улице у истом, а ми ни случајно не желимо да закаснимо на државну церемонију која у 11 ч. почиње на нашем српском војничком гробљу. А расположење
просто ништа не би смело да нам поквари, јер врло добро знамо где идемо и чијим сенима да се поклонимо, имајући при том у виду кроз какву голготу су прошли ти наши
славни преци и Див ЈУНАЦИ, чијим сенима идемо да се поклонимо.
Стижемо на време у Солун и "Зејтинлик", али пред капијом на уласку у СРПСКО ВОЈНИЧКО ГРОБЉЕ по први пут нас не дочекује и срдачно не поздравља легендарни чика Ђорђе Михаиловић чувар гробља, јер њега физички више нема, с обзиром да се у мају ове године упокојио у Господу и придружио онима чије је земне остатке и њихове вечне куће пуних 61.г. чувао, одржавао и спашавао од "таме" заборава. Нема чика ЂОРЂА и сви ми који годинама и деценијама долазимо овде, некако смо тужни и "празни", али истовремено као да његов дух осећамо ту и осећај као да ће се сваког момента појавити иза спомен костурнице са флашом "шљивовице" у рукама и својим свима милим и препознатљивим ликом. Пролазимо кроз капију испред које је већ постројена почасна јединица и оркестар грчке војске који ће данас интонирати и отпевати Грчку и нашу химну "БОЖЕ ПРАВДЕ" уз одавање војних почасти.
Пре 5. и 10.г.на истом овом месту приликом државних церемонија обележавања 95-е и 100-те годиш. пробоја Солунског фронта, имао сам велику част да на челу колоне нашег САВЕЗА носим нашу државну заставу, а сада у својству потпредседника САВЕЗА поносно носим венац који ћу имати част да током државне церемоније положим пред монументалну спомен костурницу. Чини ме то изузетно почаствованим и поносним. Размишљам да ли ме однекуд сада "посматра" и "види" мој деда МИЛОРАД који је положио свој живот на олтар отаџбине као редов Дринске дивизије на почетку рата 17. августа 1914. г.током ЦЕРСКЕ БИТКЕ. Подилази ме нека блага језа док полако прилазимо и заузимамо протоколом предвиђена места непосредно испред наше монументалне спомен костурнице окружене непрегледним алејама са хиљадама као снег белих крстова и десетинама већ пристиглих потомака тих славних српских ратника - див јунака који овде почивају у братској грчкој земљи. Између осталих ту су већ и ученици и њихови професори из основне и средњих школа Пожаревца са нашим председником градског одбора Славољубом Стојадиновићем "Регијем" који је ове године и организовао њихов долазак на Крф и Солун. Али ту су и наших 20-ак земљака из Посавотамнаве, тачније општине Владимирци које је довео посавотамнавски намесник Зоран Ристивојевић. Из таквог размишљања и помешаних осећања пренуо ме је звук из правца улазне капије где се појавила наша државна делегација са министром за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Николом Селаковићем, државним секретаром Зораном Антићем и конзулом жераном Србије у Солуну Јасмином Милачић. Ту су и високи официри чланови делегације министарства одбране и војске Србије које предводи помоћник министра одбране генерал-мајор Синиша Радовић и пуковници Милановић и Стошић. Са њима је и представник Републике Српске, министар за рад и борачко-инвалидску заштиту Данијел Егић.Тако смо и дочекали почетак државне церемоније која је започела интонирањем Грчке и наше химне а потом и парастосом који су одслужили грчки и наши свештеници. Уследило је и протоколом предвиђено полагање венаца и одавање почасти од стране званичних делегација Владе Републике Србије, министарства одбране и војске Србије, делегације БиХ и Републике Српске, заједничке делегавције из свих удружења која негују традиције ослободилачки ратова Србије, делегација ученика из Пожаревца, делегација КУД-а "Карађорђе" из Херцег новог и наравно делегација нашег САВЕЗА коју је предводила моја маленкост у својству потпредседника САВЕЗА заједно са нашом најстаријом потомкињом Мирјаном Гавриловић из Београда и чланом САВЕЗА хаџи Милопем Ћирковићем из Ариља.
Историјски час о пробоју солунског фронта врло надахнуто и са пуно емоција одржао је државни секретар министарства за борачка питања проф. др. историје ДЕЈАН АНТИЋ уједно и председник нашег регионалног одбора САВЕЗА за Јужну Србију.
Након сјајног историјског часа др. Антића, обраћајући се присутнима у име Владе Републике Србије министар Никола Селаковић врло емотивним али у исто време и одмереним државничким говором којим је послао поруку о пријатељству и миру за који се Србија залаже. Између осталог је истакао и следеће:
"Пружена рука Србије стоји и данас као и 1918.г. Као и пре 105.г. не желимо да имамо непријатеље већ да градимо пријатељства". При том Селаковић је подсетио да је српско војничко гробље у Солуну једно од најзначајнијих симбола српског националног бића, симбол страдања српског народа на почетку 20 века и да је оно једно од највећих српских светиња које Србија има јер на њему почива 7.441 српских јунака палих за своју отаџбину Србију, а од ове године и још један који их је више од 60.г. чувао, сада покојни чика ЂОРЂЕ МИХАЈЛОВИЋ. Додао је и да се за Први светски рат не каже без разлога да су то голгота и васкрс српског народа. Такође, Селаковић је прецизирао је да званично Краљевина Србија у "Великом" рату изгубила 1.247.435 људи или 23 % становника, односно 61 % мушке популације између 18 и 50 г. и додао да краја тим мукама не би било да није било саезника Француза, Грка, Британаца, Италијана и Руса. "Данас Србија више није сама,она води нову борбу - борбу за бољу будућност, за нашу децу и мир,а то је знак да ће у тој борби имати успеха" рекао је Селаковић. Такође подсетио је и на снагу српских бораца који су за 45 дана под страховитим борбама стигли од Солуна до Београда због чега се и данас као легенда препричавају речи француских официра да су српски војници били бржи од француске коњице која није стизала да их прати током победоносног пробоја у своју отаџбину.
Наравно био сам поносан и што се у шареноликој маси присутних лепрша и застава општинске организације "Браћа Рибникар" из Љубовије, која се препознаје по својој специфичној изради и логоом спомен костурнице са Мачковог камена, који је добром делу присутних препознатљив и углавном је често у кадру камера, фотоапарата и камера мобилних телефона. Одмах по завршетку церемоније на нашем војничком гробљу уместо одласка и државних церемонија на преосталим војничким гробљима земаља савезница Русије, Италије, Енглеске, Француске и Грчке, отишли смо сви, како званичне делегације, тако и појединци на гроб у Господу новопрестављеног српског витеза, 62. г. чувара српског гробља у Солуну, чика Ђорђа Михаиловића.
Потомци САВЕЗА организовано у колони, током кретања солунским улицама према српском војничком гробљу на "Зејтинлику".
Наша група ПОТОМАКА чланова САВЕЗА приликом доласка на државну церемонију, на улазној капији српског војничког гробља.
Долазак пред спомен костурницу а иза нас (тачно наспрам улазне капије) је стамбена зграда у којој је живео покојни чика ЂОРЂЕ.
Све је спремно за почетак државне церемоније, укључујући и постројену свечану јединицу војске Републике Грчке.
Долазак државних делегација Републике Србије, Републике Српске и министарства одбране и војске Србије.
Парастос - помен испред спомен костурнице за душе славних Див јунака "СОЛУНАЦА".
Државне и војне делегавције током парастоса - помена.
Делегације Удружења из Србије (по протоколу) спремне за полагање венаца.
Заставници наспрам државних делегација а у позадини на платоу почасна јединица грчке војске и војни оркестар.
А као "под конац" спремни и заставници, кадети војне академије и студент Криминалистичко полицијског универзитета из Београда и отаџбине нам Србије.
Такође и државне делегације Влада Републике Србије и Српске као и министарства одбране и војске Србије.
Шеф протокола госпођа Драгана Подгорелац из министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Владе Републике Србије најављује делегавције.
Све делегације непосредно пред полагање венаца.
Наравно као и увек прва полаже венац делегација Владе Републике Србије коју је предводио министар Никола Селаковић са државним секретаром Зораном Антићем и генералним конзулом жераном Србије у Солуну госпођом Јасмином Милачић.
У име Владе Републике Српске, венац је положио министар за рад и борачко-инвалидску заштиту Данијел Егић.
Делегација министарства одбране и војске Србије у истом непромењеном саставу као и на свим државним церемонијама на Јонским острвима Крфу и Виду.
Помоћник министра одбране генерал-мајор Синиша Радовић са пуковницима Милановићем и Стошићем.
Представник грчко-македонског фронта из Грчке.
Заједничка државна делегација удружења и друштава која негују традиције ослободилачки ратова Србије коју су предводили припадници СУБОС-а.
У истој и представници нашег САВЕЗА са председником проф. Иваном Стратимировићем и мастером историје Стефаном Стојановићем из Грделице.
Делегација нашег САВЕЗА са најстаријом потомкињом Мирјаном Гавриловић из Београда (унука министра војног и генерала Терзића), хаџи Милошем Ћирковићем из Ариља и мојом маленкошћу у својству потпредседника САВЕЗА.
За заставнике и заставе недовољно је само рећи "под конац", треба нека узвишенија реч!
Делегација ученика и професора једне основне и пет средњих школа из Пожаревца.
И на крају. Делегација КУД-а "Карађорђе" из Херцег новог.
Оборене заставе за "МИНУТ ЋУТАЊА" палим "СОЛУНЦИМА" за слободу отаџбине Србије.
Високе државне и војне делегације Србије и Републике Српске током интонирања химни.
Братство СРПСКОГ и ГРЧКОГ народа, исковано у крви заједничких борби, вери и љубави ЗАУВЕК.
За душе славних "ДРИНАЦА" који само у освајању КАЈМАКЧАЛАНА на "олтар отаџбине" Србије, положише преко 3.500 живота, лепршају се заставе потомак из њихових родних крајева, попут Азбуковице и Посавотамнаве, тачније општина Љубовија и Коцељева.
Потомкиња Даринка Окановић "Даца, на свим државним церемонијама поносно носи и не одваја се од заставе своје општинске организације удружења потомака ратника 1912-1920. "Браћа Рибникар" Љубовија.
Сјајан историјски час одржао је проф. др.историје Дејан Антић државни секретар Министарства за борачка питања и упредседник Регионалног одбора нашег САВЕЗА за Јужну Србију.
У име Владе Републике Српске обратио се министар за рад и борачко инвалидску заштиту Данијел Егић.
У име Владе Републике Србије обратио се министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања госп. Никола Селаковић.
И док смо се полако у колони достојанствено кретали од чеоног дела спомен костурнице где је одржана државна церемонија према супротној страни где се налази спомен-крипта и у продужетку исте у првој алеји гроб деда Ђорђа и његовог оца Ђура и деде Саве, владао је потпуни мир. За разлику од ранијих година, када би се завршила државна церемонија испред наше спомен костурнице, ПОТОМЦИ би се размилели по алејама међу бројним крстовима и тражили своје претке. И увек би се зачула прво тихо а потом све јаче и јаче из стотина грла песма "ТАМО ДАЛЕКО". Тешко је дочарати то стање и тела и духа, када се кожа најежи, грло стеже а сузе саме навиру на очи јер сте у исто време и тужни и сретни? Ипак је боље да и не покушавам да то опишем и дочарам читаоцима већ сваком Србину и родољубу а посебно ПОТОМЦИМА оних чији преци су остали заувек да почивају ту у алејама гробља на "Зејтинлику" или у заједничкој спомен крипти, препоручим да бар једном у животу допутују и осете то што се само овде може осетити али никако и никаквим речима није могуће описати и другима дочарати. И тако у тихом ходу стигосмо пред гробно место драгог нам покојног чика ЂОРЂА. И баш као и пред спомен костурницом уз државна и остала знамења удружења и специјалних јединица ВС-е (63.падобранска из Ниша,72.специјална из Панчева, ПЈП-е МУП Србије ..) и наравно нашег САВЕЗА, постројени заставници и опет су све делегације (да их поново не бих набрајао) достојанствено прилазили гробу деда ЂОРЂА, клечали, спуштали венце и цвеће, љубили крст и наравно искрено пустили по неку сузу. За све то време наш "Радован од фруле" као и на свим претходним местима државних церемонија је уз тихе звуке фруле подсећао на далеку отаџбину и оно тако познато и традиционално "ТАМО ДАЛЕКО.... ТАМО ЈЕ СРБИЈА".
Треба напоменути да се број делегација које су положиле венце и цвеће на гроб деда Ђорђа увећао у односу на претходно положене пред спомен костурницу. Овде су венце између осталих положиле и наше градске организације САВЕЗА из Пожаревца и Врања које су предводили председници Славољуб Стојадиновић "Реги" и проф.Оливера.
У делегацији нашег САВЕЗА поред моје маленкости били су и потомци МИЛАНКА СТОЈАДИНОВИЋ и МИОДРАГ МАЛИШИЋ из Београда. Наравно поред ловоровог венца који смо положили и на коме пише "НЕУМРЛОМ СРПСКОМ ВИТЕЗУ И ЛЕГЕНДАРНОМ ЧУВАРУ СРПСКОГ ВОЈНИЧКОГ ГРОБЉА ДЕДА ЂОРЂУ - САВЕЗ ПОТОМАКА РАТНИКА СРБИЈЕ 1912-1920", ми смо једини на гроб деда Ђорђа тј. на крст спустили ЈАБУКУ понету за његову душу из отаџбине Србије.
И на крају по завршетку церемоније окупљали смо се у групама око гробног места деда Ђорђа, неизоставно фотографисали али и попили по две ракије, баш онако како је он то увек захтевао од нас. Једну за душе СРБА најбољих ратника свих армија света (пре свега пешадинаца) и другу за здравље, срећу и благостање нас живих који ту долазимо да се поклонимо сенима тих светих и непоновљивих ратника, прогнаника ТАМО ДАЛЕКО и победоносних повратника опет од ТАМО ДАЛЕКО у своју ослобођену отаџбину Србију. Наравно том небеском строју стотина хиљада српских војника придружио се и легендарни чика ЂОРЂЕ, па смо овог пута попили и по једну за МИР и СПОКОЈ ЊЕГОВЕ ДОБРЕ И ПЛЕМЕНИТЕ ДУШЕ. У краткој здравици коју сам одржао изнад његове вечне куће, искрено и дубоко из срца, помолио сам се али замолио и све присутне да умножимо своје молитве Свевишњем Господу да се сети душе деда ЂОРЂА у свом царству небеском.
У међувремену утихнула је и Радованова фрула са песмом бола и поноса "ТАМО ДАЛЕКО", државне делегације напустају "ЗЕЈТИНЛИК" а између бројних алеја са хиљадама потпуно идентичних белих крстова од камена допремљеног из отаџбине Србије, бројни потомци траже гробове својих предака, земљака или неких других само њима знаних и незнаних имена. И то је још једна од нестварних слика нераскидиве везе предака и потомака који овај САВЕЗ и нас његове чланове чини тако поносним на оно што радимо да нам јуначки преци живе заувек. И ГЛЕ ЧУДА!
После толико не година, већ деценија од када на ово гробље долази наш сјајни ПОТОМАК хаџи МИЛОШ ЋИРКОВИЋ из Ариља, сасвим случајно или можда БОЖЈОМ ВОЉОМ и ПРОМИШЉУ, наш Милош је ненадано ПРОНАШАО ГРОБ СВОГА ДЕДЕ БОЖИДАРА редова ДРИНСКЕ дивизије. Када ми је сав уплакан и пресретан саопштио ту за њега невероватну вест, одвео сам га до официјелног сниматеља РТС као и дописника РТС из Пожаревца Новице Савића да са братом хаџи Милошем ураде интервју, јер то ове године ПОРЕД ПРВЕ државне церемоније БЕЗ ДЕДА ЂОРЂА на српском војничком гробљу, ТРЕБА ДА БУДЕ УДАРНА ВЕСТ. И по томе ћемо ми ПОТОМЦИ посебно памтити ову 105.годишњицу обележавања ПРОБОЈА СОЛУНСКОГ ФРОНТА.
За крај на кратко, пре поласка одлазим у спомен-костурницу и крипту да се још једном дивим оном што су градитељске руке урадиле овде на обнови и реконструкцији 2018.год. како би иста блистала у пуном сјају не само за овакве годишње државне церемоније већ и за свакодневни изглед достојан значаја који она има за српски народ и српску историју али пре свега због оних који овде почивају под сводима величанствене капеле и хладовини високих чемпреса донетих и пресађених из нашег св. манастира ХИЛАНДАРА са "Свете горе" односно планине Атоса. Па све је овде симболика и нераскидива веза грчко-српског братства и отаџбине Србије са овим читавим подземним градом у коме почива скоро 7.500 див јунака и прерано окончане српске младости.
При том увек треба да знамо и имамо у виду (на нашу велику историјску несрећу и трагичну судбину) држава Србија има више од 6.000 ратних меморијала од чега 625 у укупно 43 државе света. Стравичан податак за једну географски површином и бројем становника малу земљу, али својом историјом и бројем мудрих глава (значајних личности) које је подарила човечанству на мапи света ВЕЛИКОЈ ДРЖАВИ.
Након достојно организоване државне церемоније напустамо српско војничко гробље, само овог пута нема чика ЂОРЂА да нас испрати до капије и са очинским топлим речима каже како је увек говорио "ПОЗДРАВИТЕ СРБИЈУ И НИКАДА НЕ ЗАБОРАВИТЕ ОВЕ ЈУНАКЕ КОЈИ ОВДЕ ПОЧИВАЈУ".
Као и увек до сада одлазимо у обилазак прелепог Солуна, па назад у Паралију, а већ наредног дана (недеља) и уједно последњег нашег 8-дневног ходочашћа по Северној Македонији и Грчкој, очекује нас нова државна церемонија (овог пута Владе Републике Грчке) на командном месту савезничке војске током пробоја Солунског фронта на месту ПОЛИКАСТРО у непосредној близини граничног прелаза "Евзони" на Грчко - Македонској граници.
У име Владе Републике Србије обратио се министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања госп. Никола Селаковић.
Након завршетка државне церемоније испред спомен костурнице, сви крећемо према гробу - "вечној кући" чувара српског гробља и легенде деда ЂОРЂА Михаиловића.
Поносно у колони вијори се и застава нашег САВЕЗА у рукама вишедеценијског потомка Васе Глигоровића, коју деда Ђорђе годинама, приликом сваког сусрета, није пропуштао а да не пољуби.
Гробно место "вечна кућа" деда Ђорђа, његовог деде Саве и оца Ђура, сви тројице ЧУВАРА српског војничког гробља, овде на "Зејтинлику" у Солуну.
Министар Никола Селаковић, кога је деда Ђорђе посебно волео а он сваки свој боравак у Грчкој обавезно започињао или завршавао посетом деда Ђорђу.
Делегација Владе Републике Србије коју је предводио министар Никола Селаковић.
У име Републике Српске, венац је полажио министар рада и борачко инвалидска заштите госп. Данијел Егић.
Делегација министарства одбране и војске Републике Србије.
Делегацију конзулата Републике Србије у Солуну, предводила је конзул жеран Јасмина Милачић.
Наши поносни заставници (Васо Глигоревић из Београда и Живорад Марковић из Петровца на Млави) са државном и заставом САВЕЗА на челу колоне заставника поред заставе домаћина Републике Грчке.
Представник заједничке државне делегације Удружења и борачких организација који негују традиције ослободилачких ратова Србије, полаже венац.
Делегације нашег САВЕЗА и Градског одбора Пожаревац, непосредно пред полагање венаца на гроб деда Ђорђа.
Јабуку из отаџбине Србије пред душу и на гроб деда Ђорђа, донела је чланица нашег САВЕЗА потомкиња Миланка Стојадиновић из Београда.
У име свих ПОТОМАКА чланова нашег САВЕЗА, венац је положила делегација у саставу: Миланка Стојадиновић и Мијо Малишић из Београда уз моју маленкост у својству потпредседника САВЕЗА.
Делегација професора и директора школа из Пожаревца.
Делегација градског одбора САВЕЗА града Пожаревац коју је предводио председник Славољуб "Реги" Стојадиновић, заједно са Др. Радмилом Јанковић и госп. Надом Петровић.
Делегација градског одбора САВЕЗА из Врања на челу са председницом проф. Оливером. Наменски пут из Врања у Солун, да би се поклонили сенима деда ЂОРЂА и положили венац. Браво,бравоо, бравооооо и респект за наше сјајне ПОТОМКЕ Врањанце!
Дичне "србенде" чланови КУД-а "КАРАЂОРЂЕ" из Херцег новог.
Представници војске отаџбине Србије у "СТАВУ МИРНО" пред гробом деда ЂОРЂА.Тако и ТРЕБА за великана и неумрлу легенду СРПСКОГ РОДА.
Српска младост из Пожаревца пева за мир и спокој душе деда Ђорђа песму "Тамо далеко".
Застава САВЕЗА на СРПСКОЈ тробојци изнад гроба деда ЂОРЂА и на почетку алеје у којој баш као некада у борбеним стројевима српских чета, пукова и дивизија почивају СРПСКИ ВОЈНИЦИ "СОЛУНЦИ" - ДИВ ЈУНАЦИ НАШЕ И СВЕТСКЕ ИСТОРИЈСКЕ ВОЈНЕ.
Након више од тридесет година наших сусрета и дружења, моја скромна здравица за спокој душе деда Ђорђа.
Баш онако како је то годинама деда Ђорђа захтевао од нас. Да се попију две чашице ракије из отаџбине (једна за спокој душа најбољих војника ратника, пре свега пешадинаца српске војске и друга за нас живе који долазимо да им се поклонимо и одамо почаст сенима) тих најбољих ратника света, ту на СРПСКОМ ВОЈНИЧКОМ ГРОБЉУ у Солуну. Тако смо и учинили.
Њему увек посебно драги потомци из нашег САВЕЗА окупљени око његове "вечне куће". Надам се и хоћу да верујем да нас је однекуд заједно са некада нашим председником Љубом (кога је необично поштовао) "гледао" деда Ђорђе - покој му доброј и племенитој души.
Остадоше венци ОТАЏБИНЕ, ВОЈСКЕ и ПОТОМАКА да "греју" "вечну кућу" деда ЂОРЂА и јабука из Шумадије да "мирише" на земљу и воћњаке отаџбине славних предака ДИВ ЈУНАКА некадашње краљевине а данас Републике Србије.
Међу њима и венац нашег САВЕЗА са текстом "Српском витезу и легенди деда Ђорђу - Савез удружења потомака ратника Србије 1912-1920".
До следећег доласка за сећање, испред спомен костурнице са председником САВЕЗА проф. Иваном Стратимировићем и Стефаном Стојадиновићем из Грделице (званичним представницима САВЕЗА у заједничкој државној делегацији Републике Србије).
БУДУЋНОСТ СРБИЈЕ. Ученици основних и средњих школа из Пожаревца са својим наставницима и директорима уз представнике САВЕЗА и ТА "Petrović WORLDWIDE".
Симболика. Представници нашег САВЕЗА из Јужне и Западне Србије (ГО Врање и општинске организације Коцељева и Љубовија) са државним секретаром и председником регионалног одбора САВЕЗА за Јужну Србију др. Дејаном Антићем.
Са министром Селаковићем ПОТОМЦИ од јужне преко централне па до западне границе отаџбине нам Србије из Врања, Ниша, Београда и Љубовије.
И на крају, поздрави за сретан пут потомцима САВЕЗА, од нашег сјајног министра Селаковића .
Пише Проф. хаџи Сретен Цветојевић – Цвеле, потпредседник Савеза удружења потомака ратника Србије 1912-1920. и председник Општинске организације Савеза удружења потомака ратника Србије 1912-1920. "Браћа Рибникар" Љубовија.
Стижемо на време у Солун и "Зејтинлик", али пред капијом на уласку у СРПСКО ВОЈНИЧКО ГРОБЉЕ по први пут нас не дочекује и срдачно не поздравља легендарни чика Ђорђе Михаиловић чувар гробља, јер њега физички више нема, с обзиром да се у мају ове године упокојио у Господу и придружио онима чије је земне остатке и њихове вечне куће пуних 61.г. чувао, одржавао и спашавао од "таме" заборава. Нема чика ЂОРЂА и сви ми који годинама и деценијама долазимо овде, некако смо тужни и "празни", али истовремено као да његов дух осећамо ту и осећај као да ће се сваког момента појавити иза спомен костурнице са флашом "шљивовице" у рукама и својим свима милим и препознатљивим ликом. Пролазимо кроз капију испред које је већ постројена почасна јединица и оркестар грчке војске који ће данас интонирати и отпевати Грчку и нашу химну "БОЖЕ ПРАВДЕ" уз одавање војних почасти.
Пре 5. и 10.г.на истом овом месту приликом државних церемонија обележавања 95-е и 100-те годиш. пробоја Солунског фронта, имао сам велику част да на челу колоне нашег САВЕЗА носим нашу државну заставу, а сада у својству потпредседника САВЕЗА поносно носим венац који ћу имати част да током државне церемоније положим пред монументалну спомен костурницу. Чини ме то изузетно почаствованим и поносним. Размишљам да ли ме однекуд сада "посматра" и "види" мој деда МИЛОРАД који је положио свој живот на олтар отаџбине као редов Дринске дивизије на почетку рата 17. августа 1914. г.током ЦЕРСКЕ БИТКЕ. Подилази ме нека блага језа док полако прилазимо и заузимамо протоколом предвиђена места непосредно испред наше монументалне спомен костурнице окружене непрегледним алејама са хиљадама као снег белих крстова и десетинама већ пристиглих потомака тих славних српских ратника - див јунака који овде почивају у братској грчкој земљи. Између осталих ту су већ и ученици и њихови професори из основне и средњих школа Пожаревца са нашим председником градског одбора Славољубом Стојадиновићем "Регијем" који је ове године и организовао њихов долазак на Крф и Солун. Али ту су и наших 20-ак земљака из Посавотамнаве, тачније општине Владимирци које је довео посавотамнавски намесник Зоран Ристивојевић. Из таквог размишљања и помешаних осећања пренуо ме је звук из правца улазне капије где се појавила наша државна делегација са министром за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Николом Селаковићем, државним секретаром Зораном Антићем и конзулом жераном Србије у Солуну Јасмином Милачић. Ту су и високи официри чланови делегације министарства одбране и војске Србије које предводи помоћник министра одбране генерал-мајор Синиша Радовић и пуковници Милановић и Стошић. Са њима је и представник Републике Српске, министар за рад и борачко-инвалидску заштиту Данијел Егић.Тако смо и дочекали почетак државне церемоније која је започела интонирањем Грчке и наше химне а потом и парастосом који су одслужили грчки и наши свештеници. Уследило је и протоколом предвиђено полагање венаца и одавање почасти од стране званичних делегација Владе Републике Србије, министарства одбране и војске Србије, делегације БиХ и Републике Српске, заједничке делегавције из свих удружења која негују традиције ослободилачки ратова Србије, делегација ученика из Пожаревца, делегација КУД-а "Карађорђе" из Херцег новог и наравно делегација нашег САВЕЗА коју је предводила моја маленкост у својству потпредседника САВЕЗА заједно са нашом најстаријом потомкињом Мирјаном Гавриловић из Београда и чланом САВЕЗА хаџи Милопем Ћирковићем из Ариља.
Историјски час о пробоју солунског фронта врло надахнуто и са пуно емоција одржао је државни секретар министарства за борачка питања проф. др. историје ДЕЈАН АНТИЋ уједно и председник нашег регионалног одбора САВЕЗА за Јужну Србију.
Након сјајног историјског часа др. Антића, обраћајући се присутнима у име Владе Републике Србије министар Никола Селаковић врло емотивним али у исто време и одмереним државничким говором којим је послао поруку о пријатељству и миру за који се Србија залаже. Између осталог је истакао и следеће:
"Пружена рука Србије стоји и данас као и 1918.г. Као и пре 105.г. не желимо да имамо непријатеље већ да градимо пријатељства". При том Селаковић је подсетио да је српско војничко гробље у Солуну једно од најзначајнијих симбола српског националног бића, симбол страдања српског народа на почетку 20 века и да је оно једно од највећих српских светиња које Србија има јер на њему почива 7.441 српских јунака палих за своју отаџбину Србију, а од ове године и још један који их је више од 60.г. чувао, сада покојни чика ЂОРЂЕ МИХАЈЛОВИЋ. Додао је и да се за Први светски рат не каже без разлога да су то голгота и васкрс српског народа. Такође, Селаковић је прецизирао је да званично Краљевина Србија у "Великом" рату изгубила 1.247.435 људи или 23 % становника, односно 61 % мушке популације између 18 и 50 г. и додао да краја тим мукама не би било да није било саезника Француза, Грка, Британаца, Италијана и Руса. "Данас Србија више није сама,она води нову борбу - борбу за бољу будућност, за нашу децу и мир,а то је знак да ће у тој борби имати успеха" рекао је Селаковић. Такође подсетио је и на снагу српских бораца који су за 45 дана под страховитим борбама стигли од Солуна до Београда због чега се и данас као легенда препричавају речи француских официра да су српски војници били бржи од француске коњице која није стизала да их прати током победоносног пробоја у своју отаџбину.
Наравно био сам поносан и што се у шареноликој маси присутних лепрша и застава општинске организације "Браћа Рибникар" из Љубовије, која се препознаје по својој специфичној изради и логоом спомен костурнице са Мачковог камена, који је добром делу присутних препознатљив и углавном је често у кадру камера, фотоапарата и камера мобилних телефона. Одмах по завршетку церемоније на нашем војничком гробљу уместо одласка и државних церемонија на преосталим војничким гробљима земаља савезница Русије, Италије, Енглеске, Француске и Грчке, отишли смо сви, како званичне делегације, тако и појединци на гроб у Господу новопрестављеног српског витеза, 62. г. чувара српског гробља у Солуну, чика Ђорђа Михаиловића.
Потомци САВЕЗА организовано у колони, током кретања солунским улицама према српском војничком гробљу на "Зејтинлику".
Наша група ПОТОМАКА чланова САВЕЗА приликом доласка на државну церемонију, на улазној капији српског војничког гробља.
Долазак пред спомен костурницу а иза нас (тачно наспрам улазне капије) је стамбена зграда у којој је живео покојни чика ЂОРЂЕ.
Све је спремно за почетак државне церемоније, укључујући и постројену свечану јединицу војске Републике Грчке.
Долазак државних делегација Републике Србије, Републике Српске и министарства одбране и војске Србије.
Парастос - помен испред спомен костурнице за душе славних Див јунака "СОЛУНАЦА".
Државне и војне делегавције током парастоса - помена.
Делегације Удружења из Србије (по протоколу) спремне за полагање венаца.
Заставници наспрам државних делегација а у позадини на платоу почасна јединица грчке војске и војни оркестар.
А као "под конац" спремни и заставници, кадети војне академије и студент Криминалистичко полицијског универзитета из Београда и отаџбине нам Србије.
Такође и државне делегације Влада Републике Србије и Српске као и министарства одбране и војске Србије.
Шеф протокола госпођа Драгана Подгорелац из министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Владе Републике Србије најављује делегавције.
Све делегације непосредно пред полагање венаца.
Наравно као и увек прва полаже венац делегација Владе Републике Србије коју је предводио министар Никола Селаковић са државним секретаром Зораном Антићем и генералним конзулом жераном Србије у Солуну госпођом Јасмином Милачић.
У име Владе Републике Српске, венац је положио министар за рад и борачко-инвалидску заштиту Данијел Егић.
Делегација министарства одбране и војске Србије у истом непромењеном саставу као и на свим државним церемонијама на Јонским острвима Крфу и Виду.
Помоћник министра одбране генерал-мајор Синиша Радовић са пуковницима Милановићем и Стошићем.
Представник грчко-македонског фронта из Грчке.
Заједничка државна делегација удружења и друштава која негују традиције ослободилачки ратова Србије коју су предводили припадници СУБОС-а.
У истој и представници нашег САВЕЗА са председником проф. Иваном Стратимировићем и мастером историје Стефаном Стојановићем из Грделице.
Делегација нашег САВЕЗА са најстаријом потомкињом Мирјаном Гавриловић из Београда (унука министра војног и генерала Терзића), хаџи Милошем Ћирковићем из Ариља и мојом маленкошћу у својству потпредседника САВЕЗА.
За заставнике и заставе недовољно је само рећи "под конац", треба нека узвишенија реч!
Делегација ученика и професора једне основне и пет средњих школа из Пожаревца.
И на крају. Делегација КУД-а "Карађорђе" из Херцег новог.
Оборене заставе за "МИНУТ ЋУТАЊА" палим "СОЛУНЦИМА" за слободу отаџбине Србије.
Високе државне и војне делегације Србије и Републике Српске током интонирања химни.
Братство СРПСКОГ и ГРЧКОГ народа, исковано у крви заједничких борби, вери и љубави ЗАУВЕК.
За душе славних "ДРИНАЦА" који само у освајању КАЈМАКЧАЛАНА на "олтар отаџбине" Србије, положише преко 3.500 живота, лепршају се заставе потомак из њихових родних крајева, попут Азбуковице и Посавотамнаве, тачније општина Љубовија и Коцељева.
Потомкиња Даринка Окановић "Даца, на свим државним церемонијама поносно носи и не одваја се од заставе своје општинске организације удружења потомака ратника 1912-1920. "Браћа Рибникар" Љубовија.
Сјајан историјски час одржао је проф. др.историје Дејан Антић државни секретар Министарства за борачка питања и упредседник Регионалног одбора нашег САВЕЗА за Јужну Србију.
У име Владе Републике Српске обратио се министар за рад и борачко инвалидску заштиту Данијел Егић.
У име Владе Републике Србије обратио се министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања госп. Никола Селаковић.
И док смо се полако у колони достојанствено кретали од чеоног дела спомен костурнице где је одржана државна церемонија према супротној страни где се налази спомен-крипта и у продужетку исте у првој алеји гроб деда Ђорђа и његовог оца Ђура и деде Саве, владао је потпуни мир. За разлику од ранијих година, када би се завршила државна церемонија испред наше спомен костурнице, ПОТОМЦИ би се размилели по алејама међу бројним крстовима и тражили своје претке. И увек би се зачула прво тихо а потом све јаче и јаче из стотина грла песма "ТАМО ДАЛЕКО". Тешко је дочарати то стање и тела и духа, када се кожа најежи, грло стеже а сузе саме навиру на очи јер сте у исто време и тужни и сретни? Ипак је боље да и не покушавам да то опишем и дочарам читаоцима већ сваком Србину и родољубу а посебно ПОТОМЦИМА оних чији преци су остали заувек да почивају ту у алејама гробља на "Зејтинлику" или у заједничкој спомен крипти, препоручим да бар једном у животу допутују и осете то што се само овде може осетити али никако и никаквим речима није могуће описати и другима дочарати. И тако у тихом ходу стигосмо пред гробно место драгог нам покојног чика ЂОРЂА. И баш као и пред спомен костурницом уз државна и остала знамења удружења и специјалних јединица ВС-е (63.падобранска из Ниша,72.специјална из Панчева, ПЈП-е МУП Србије ..) и наравно нашег САВЕЗА, постројени заставници и опет су све делегације (да их поново не бих набрајао) достојанствено прилазили гробу деда ЂОРЂА, клечали, спуштали венце и цвеће, љубили крст и наравно искрено пустили по неку сузу. За све то време наш "Радован од фруле" као и на свим претходним местима државних церемонија је уз тихе звуке фруле подсећао на далеку отаџбину и оно тако познато и традиционално "ТАМО ДАЛЕКО.... ТАМО ЈЕ СРБИЈА".
Треба напоменути да се број делегација које су положиле венце и цвеће на гроб деда Ђорђа увећао у односу на претходно положене пред спомен костурницу. Овде су венце између осталих положиле и наше градске организације САВЕЗА из Пожаревца и Врања које су предводили председници Славољуб Стојадиновић "Реги" и проф.Оливера.
У делегацији нашег САВЕЗА поред моје маленкости били су и потомци МИЛАНКА СТОЈАДИНОВИЋ и МИОДРАГ МАЛИШИЋ из Београда. Наравно поред ловоровог венца који смо положили и на коме пише "НЕУМРЛОМ СРПСКОМ ВИТЕЗУ И ЛЕГЕНДАРНОМ ЧУВАРУ СРПСКОГ ВОЈНИЧКОГ ГРОБЉА ДЕДА ЂОРЂУ - САВЕЗ ПОТОМАКА РАТНИКА СРБИЈЕ 1912-1920", ми смо једини на гроб деда Ђорђа тј. на крст спустили ЈАБУКУ понету за његову душу из отаџбине Србије.
И на крају по завршетку церемоније окупљали смо се у групама око гробног места деда Ђорђа, неизоставно фотографисали али и попили по две ракије, баш онако како је он то увек захтевао од нас. Једну за душе СРБА најбољих ратника свих армија света (пре свега пешадинаца) и другу за здравље, срећу и благостање нас живих који ту долазимо да се поклонимо сенима тих светих и непоновљивих ратника, прогнаника ТАМО ДАЛЕКО и победоносних повратника опет од ТАМО ДАЛЕКО у своју ослобођену отаџбину Србију. Наравно том небеском строју стотина хиљада српских војника придружио се и легендарни чика ЂОРЂЕ, па смо овог пута попили и по једну за МИР и СПОКОЈ ЊЕГОВЕ ДОБРЕ И ПЛЕМЕНИТЕ ДУШЕ. У краткој здравици коју сам одржао изнад његове вечне куће, искрено и дубоко из срца, помолио сам се али замолио и све присутне да умножимо своје молитве Свевишњем Господу да се сети душе деда ЂОРЂА у свом царству небеском.
У међувремену утихнула је и Радованова фрула са песмом бола и поноса "ТАМО ДАЛЕКО", државне делегације напустају "ЗЕЈТИНЛИК" а између бројних алеја са хиљадама потпуно идентичних белих крстова од камена допремљеног из отаџбине Србије, бројни потомци траже гробове својих предака, земљака или неких других само њима знаних и незнаних имена. И то је још једна од нестварних слика нераскидиве везе предака и потомака који овај САВЕЗ и нас његове чланове чини тако поносним на оно што радимо да нам јуначки преци живе заувек. И ГЛЕ ЧУДА!
После толико не година, већ деценија од када на ово гробље долази наш сјајни ПОТОМАК хаџи МИЛОШ ЋИРКОВИЋ из Ариља, сасвим случајно или можда БОЖЈОМ ВОЉОМ и ПРОМИШЉУ, наш Милош је ненадано ПРОНАШАО ГРОБ СВОГА ДЕДЕ БОЖИДАРА редова ДРИНСКЕ дивизије. Када ми је сав уплакан и пресретан саопштио ту за њега невероватну вест, одвео сам га до официјелног сниматеља РТС као и дописника РТС из Пожаревца Новице Савића да са братом хаџи Милошем ураде интервју, јер то ове године ПОРЕД ПРВЕ државне церемоније БЕЗ ДЕДА ЂОРЂА на српском војничком гробљу, ТРЕБА ДА БУДЕ УДАРНА ВЕСТ. И по томе ћемо ми ПОТОМЦИ посебно памтити ову 105.годишњицу обележавања ПРОБОЈА СОЛУНСКОГ ФРОНТА.
За крај на кратко, пре поласка одлазим у спомен-костурницу и крипту да се још једном дивим оном што су градитељске руке урадиле овде на обнови и реконструкцији 2018.год. како би иста блистала у пуном сјају не само за овакве годишње државне церемоније већ и за свакодневни изглед достојан значаја који она има за српски народ и српску историју али пре свега због оних који овде почивају под сводима величанствене капеле и хладовини високих чемпреса донетих и пресађених из нашег св. манастира ХИЛАНДАРА са "Свете горе" односно планине Атоса. Па све је овде симболика и нераскидива веза грчко-српског братства и отаџбине Србије са овим читавим подземним градом у коме почива скоро 7.500 див јунака и прерано окончане српске младости.
При том увек треба да знамо и имамо у виду (на нашу велику историјску несрећу и трагичну судбину) држава Србија има више од 6.000 ратних меморијала од чега 625 у укупно 43 државе света. Стравичан податак за једну географски површином и бројем становника малу земљу, али својом историјом и бројем мудрих глава (значајних личности) које је подарила човечанству на мапи света ВЕЛИКОЈ ДРЖАВИ.
Након достојно организоване државне церемоније напустамо српско војничко гробље, само овог пута нема чика ЂОРЂА да нас испрати до капије и са очинским топлим речима каже како је увек говорио "ПОЗДРАВИТЕ СРБИЈУ И НИКАДА НЕ ЗАБОРАВИТЕ ОВЕ ЈУНАКЕ КОЈИ ОВДЕ ПОЧИВАЈУ".
Као и увек до сада одлазимо у обилазак прелепог Солуна, па назад у Паралију, а већ наредног дана (недеља) и уједно последњег нашег 8-дневног ходочашћа по Северној Македонији и Грчкој, очекује нас нова државна церемонија (овог пута Владе Републике Грчке) на командном месту савезничке војске током пробоја Солунског фронта на месту ПОЛИКАСТРО у непосредној близини граничног прелаза "Евзони" на Грчко - Македонској граници.
У име Владе Републике Србије обратио се министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања госп. Никола Селаковић.
Након завршетка државне церемоније испред спомен костурнице, сви крећемо према гробу - "вечној кући" чувара српског гробља и легенде деда ЂОРЂА Михаиловића.
Поносно у колони вијори се и застава нашег САВЕЗА у рукама вишедеценијског потомка Васе Глигоровића, коју деда Ђорђе годинама, приликом сваког сусрета, није пропуштао а да не пољуби.
Гробно место "вечна кућа" деда Ђорђа, његовог деде Саве и оца Ђура, сви тројице ЧУВАРА српског војничког гробља, овде на "Зејтинлику" у Солуну.
Министар Никола Селаковић, кога је деда Ђорђе посебно волео а он сваки свој боравак у Грчкој обавезно започињао или завршавао посетом деда Ђорђу.
Делегација Владе Републике Србије коју је предводио министар Никола Селаковић.
У име Републике Српске, венац је полажио министар рада и борачко инвалидска заштите госп. Данијел Егић.
Делегација министарства одбране и војске Републике Србије.
Делегацију конзулата Републике Србије у Солуну, предводила је конзул жеран Јасмина Милачић.
Наши поносни заставници (Васо Глигоревић из Београда и Живорад Марковић из Петровца на Млави) са државном и заставом САВЕЗА на челу колоне заставника поред заставе домаћина Републике Грчке.
Представник заједничке државне делегације Удружења и борачких организација који негују традиције ослободилачких ратова Србије, полаже венац.
Делегације нашег САВЕЗА и Градског одбора Пожаревац, непосредно пред полагање венаца на гроб деда Ђорђа.
Јабуку из отаџбине Србије пред душу и на гроб деда Ђорђа, донела је чланица нашег САВЕЗА потомкиња Миланка Стојадиновић из Београда.
У име свих ПОТОМАКА чланова нашег САВЕЗА, венац је положила делегација у саставу: Миланка Стојадиновић и Мијо Малишић из Београда уз моју маленкост у својству потпредседника САВЕЗА.
Делегација професора и директора школа из Пожаревца.
Делегација градског одбора САВЕЗА града Пожаревац коју је предводио председник Славољуб "Реги" Стојадиновић, заједно са Др. Радмилом Јанковић и госп. Надом Петровић.
Делегација градског одбора САВЕЗА из Врања на челу са председницом проф. Оливером. Наменски пут из Врања у Солун, да би се поклонили сенима деда ЂОРЂА и положили венац. Браво,бравоо, бравооооо и респект за наше сјајне ПОТОМКЕ Врањанце!
Дичне "србенде" чланови КУД-а "КАРАЂОРЂЕ" из Херцег новог.
Представници војске отаџбине Србије у "СТАВУ МИРНО" пред гробом деда ЂОРЂА.Тако и ТРЕБА за великана и неумрлу легенду СРПСКОГ РОДА.
Српска младост из Пожаревца пева за мир и спокој душе деда Ђорђа песму "Тамо далеко".
Застава САВЕЗА на СРПСКОЈ тробојци изнад гроба деда ЂОРЂА и на почетку алеје у којој баш као некада у борбеним стројевима српских чета, пукова и дивизија почивају СРПСКИ ВОЈНИЦИ "СОЛУНЦИ" - ДИВ ЈУНАЦИ НАШЕ И СВЕТСКЕ ИСТОРИЈСКЕ ВОЈНЕ.
Након више од тридесет година наших сусрета и дружења, моја скромна здравица за спокој душе деда Ђорђа.
Баш онако како је то годинама деда Ђорђа захтевао од нас. Да се попију две чашице ракије из отаџбине (једна за спокој душа најбољих војника ратника, пре свега пешадинаца српске војске и друга за нас живе који долазимо да им се поклонимо и одамо почаст сенима) тих најбољих ратника света, ту на СРПСКОМ ВОЈНИЧКОМ ГРОБЉУ у Солуну. Тако смо и учинили.
Њему увек посебно драги потомци из нашег САВЕЗА окупљени око његове "вечне куће". Надам се и хоћу да верујем да нас је однекуд заједно са некада нашим председником Љубом (кога је необично поштовао) "гледао" деда Ђорђе - покој му доброј и племенитој души.
Остадоше венци ОТАЏБИНЕ, ВОЈСКЕ и ПОТОМАКА да "греју" "вечну кућу" деда ЂОРЂА и јабука из Шумадије да "мирише" на земљу и воћњаке отаџбине славних предака ДИВ ЈУНАКА некадашње краљевине а данас Републике Србије.
Међу њима и венац нашег САВЕЗА са текстом "Српском витезу и легенди деда Ђорђу - Савез удружења потомака ратника Србије 1912-1920".
До следећег доласка за сећање, испред спомен костурнице са председником САВЕЗА проф. Иваном Стратимировићем и Стефаном Стојадиновићем из Грделице (званичним представницима САВЕЗА у заједничкој државној делегацији Републике Србије).
БУДУЋНОСТ СРБИЈЕ. Ученици основних и средњих школа из Пожаревца са својим наставницима и директорима уз представнике САВЕЗА и ТА "Petrović WORLDWIDE".
Симболика. Представници нашег САВЕЗА из Јужне и Западне Србије (ГО Врање и општинске организације Коцељева и Љубовија) са државним секретаром и председником регионалног одбора САВЕЗА за Јужну Србију др. Дејаном Антићем.
Са министром Селаковићем ПОТОМЦИ од јужне преко централне па до западне границе отаџбине нам Србије из Врања, Ниша, Београда и Љубовије.
И на крају, поздрави за сретан пут потомцима САВЕЗА, од нашег сјајног министра Селаковића .
Пише Проф. хаџи Сретен Цветојевић – Цвеле, потпредседник Савеза удружења потомака ратника Србије 1912-1920. и председник Општинске организације Савеза удружења потомака ратника Србије 1912-1920. "Браћа Рибникар" Љубовија.
Видео погледајте овде.
Видео погледајте овде.