Након прелепог сунчаног јутра на планини Бабе, мало шетње око хотела, домаћинског доручка и уживања у нестварно лепом погледу на Пелагонијску котлину и венац планина од Доброг поља до
Кајмакчалана, уследило је путовање дуго око 350 км до луке Игуменица и укрцавања на ферибот до Крфа.
Тај део пута кроз предивне пределе Северне Македоније до граничног прелаза Меџитлија/ Ники и вожња одличним магистралним путем кроз Грчку до Козанија и изласка на чувени ауто-пут Егнатиа уз прелеп дан окупан сунцем, не да није био напоран, већ је представљао право уживање.
Само око 30-ак минута чекања у луци Игуменица, брзо укрцавање на ферибот, уживање на палубама истог током пловидбе под још увек јаким летњим сунчевим зрацима и пре 16 часова, стигосмо на "српски" Крф. А за непуних 30-ак минута већ смо били у собама хотела "Марко Поло", удаљеног само 6 км северно од нове крфске луке у Дасији и на самој обали Јонског мора.
И док су последњи потомци преузимали кључеве од својих соба, они први који су своје преузели, већ су своје собе напустали одлазећи на плажу да искористе слободно време до вечере и уживају у сунчаном дану и како рекоше на рецепцији, за ово доба године изузетно топло Јонско море.
Ја сам за то време обавио све потребне контакте са представницима званичног протокола наше Владе у вези сутрашњих комеморација у Гувији и Дасији, нашим пријатељима из грчко-српског друштва пријатељства са Крфа и наравно да припремим овај извештај за наш сајт и кратак брзи "рапорт" за све Вас ПОТОМКЕ, који нисте могли кренути са нама пут Крфа а нестрпљиво га ишчекујете у отаџбини нам Србији.
Пише Проф. хаџи Сретен Цветојевић – Цвеле, потпредседник Савеза удружења потомака ратника Србије 1912-1920. и председник Општинске организације Савеза удружења потомака ратника Србије 1912-1920. "Браћа Рибникар" Љубовија.
Тај део пута кроз предивне пределе Северне Македоније до граничног прелаза Меџитлија/ Ники и вожња одличним магистралним путем кроз Грчку до Козанија и изласка на чувени ауто-пут Егнатиа уз прелеп дан окупан сунцем, не да није био напоран, већ је представљао право уживање.
Само око 30-ак минута чекања у луци Игуменица, брзо укрцавање на ферибот, уживање на палубама истог током пловидбе под још увек јаким летњим сунчевим зрацима и пре 16 часова, стигосмо на "српски" Крф. А за непуних 30-ак минута већ смо били у собама хотела "Марко Поло", удаљеног само 6 км северно од нове крфске луке у Дасији и на самој обали Јонског мора.
И док су последњи потомци преузимали кључеве од својих соба, они први који су своје преузели, већ су своје собе напустали одлазећи на плажу да искористе слободно време до вечере и уживају у сунчаном дану и како рекоше на рецепцији, за ово доба године изузетно топло Јонско море.
Ја сам за то време обавио све потребне контакте са представницима званичног протокола наше Владе у вези сутрашњих комеморација у Гувији и Дасији, нашим пријатељима из грчко-српског друштва пријатељства са Крфа и наравно да припремим овај извештај за наш сајт и кратак брзи "рапорт" за све Вас ПОТОМКЕ, који нисте могли кренути са нама пут Крфа а нестрпљиво га ишчекујете у отаџбини нам Србији.
Пише Проф. хаџи Сретен Цветојевић – Цвеле, потпредседник Савеза удружења потомака ратника Србије 1912-1920. и председник Општинске организације Савеза удружења потомака ратника Србије 1912-1920. "Браћа Рибникар" Љубовија.
Видео погледајте овде.
