Група од тридесетак чланова САВЕЗА удружења потомака ратника Србије од 1912. до 1920.године из више градова и општина са подручја целе Србије, данас током путовања ПУТЕВИМА СЛАВНЕ СРПСКЕ ВОЈСКЕ
према грчким острвима Крфу и Виду, путујући кроз "стару" Србију, сада Северну Македонију, није пропустила прилику да неизоставно скрене у
Битољ и ода дужне почасти на српском и француском војничком гробљу.
Имали смо диван сунчани дан и угодно путовање дуго око 600 км од Београда до Битоља.
А у Битољу нас је сачекала група наших потомака на челу са Радетом Кнежевићем из Лепосавића, који су претходних неколико дана уређивали српска војничка гробља у подножју Кајмакчалана.
И наравно као у увек ДРЖАВНА и застава САВЕЗА напред, венци и комеморације, прво на нашем СРПСКОМ а потом и француском ВОЈНИЧКОМ ГРОБЉУ у БИТОЉУ.
Уз тактове корачница српских војничких песама изведених од стране нашег потомка уметника на фрули Радована, положени су венци САВЕЗА и одате дужне почасти. На нашем српском војничком гробљу, венац је положила делегација САВЕЗА коју је предводио њен потпредседник хаџи Сретен Цветојевић "Цвеле" заједно са Радетом Кнежевићем из Лепосавића и Живорадом Марковићем из Петровца на Млави (а који су претходних 5 дана провели управо на подручју Битоља чистећи српска војничка гробља у селима испод Кајмакчалана). Историјски час одржао је чувар српског војничког гробља проф. Зоран Ђуровић а на француском поменути Раде Кнежевић.
Ловоров венац пред монументални споменик на француском војничком гробљу положила је делегација у којој су поред мене као потпредседника САВЕЗА били и Слободанка Беговић в.д. председника ГО САВЕЗА за град Београд и Васо Глигоровић председник општинског одбора Звездара из Београда.
Опет пуно емоција, пуно суза и бола који се у крајњој линији утапају у оно што се зове ПОНОС и неизмерна част што се можемо назвати ПОТОМЦИМА таквих славом овенчаних ПРЕДАКА ДИВ ЈУНАКА, јединствених и непоновљивих међу свим армијама света.
И на крају у касним вечерњим сатима долазак и смештај у прелепи планински хотел МОЛИКА на планини Бабе и 1600 м.н.в. изнад пелагонијске котлине. Овај хотел је иначе већ годинама права "база" нашег САВЕЗА и у њему се као стари гости и захваљујући љубазним домаћинима осећамо "као код куће", што је био случај и овога пута.
Улазна капија, која у ствари и није никаква капија, већ само лук у коме би требала да постоји капија. Нема капије, а нема ни натписа на луку СРПСКО војничко гробље, већ само ВОЈНИЧКО ГРОБЉЕ. Све је тиме речено. Уосталом, слика говори више и од хиљаду речи.
Поглед на српско војничко гробље у Битољу, које на нашу националну жалост и срамоту држава Србије и Северне Македоније није ограђено и кроз њега може да пролази ко год хоће и кад хоће?
Наравно, на сва војничка гробља и комеморације, увек долазимо са државном и заставом нашег САВЕЗА на челу колоне.
У Делегацији САВЕЗА поред моје маленкости у својству потпредседника САВЕЗА, били су потомци: Живорад Марковић из Петровца на Млави (лево) и Раде Кнежевић из Лепосавића (десно), који су претходних 5. дана провели на чишћењу српских војничка гробља у подножју Кајмакчалана.
Историјски час испред спомен обележја одржао је чувар српског војничког гробља проф. Зоран Ђуровић.
Наши поносни заставници београђани Миодраг Малишић (лево) и Васо Глигоровић (десно).
И за крај, заједничка фотографија ПОТОМАКА, чланова САВЕЗА са подручја целе Србије.
Част је бити на овом месту поред оваквих ПОТОМАКА и људских величина, какви су екс конзул Републике Србије у Македонији госп. Љиљана Танасијевић и чувар српског војничког гробља у Битољу проф. Зоран Ђуровић, који су уложили огроман напор током 7-годишњег теренског рада на прикупљању података и издвању монографије СРПСКА ВОЈНИЧКА ГРОБЉА ОД БИТОЉА ДО КАЈМАКЧАЛАНА.
Хвала им и за указану изузетну част што сам поред троје доктора наука, био један од уводничара на премијерној промоцији овог капиталног издања у Београду (Ратнички дом) 14.септембра 2021.године.
Након нашег СРПСКОГ ВОЈНИЧКОГ ГРОБЉА, дужне почасти одали смо и на савезничком ФРАНЦУСКОМ ВОЈНИЧКОМ ГРОБЉУ у Битољу.
Венац у име САВЕЗА положила је делегација у саставу: Слободанка Беговић ВД председника ГО САВЕЗА града Београда, Васо Глигоровић председник општинског одбора Звездара и моја маленкост у својству потпредседника Републичког одбора САВЕЗА.
Историјски час о пробоју солунског фронта и улози француске колонијалне војске одржао је РАДЕ КНЕЖЕВИЋ из Лепосавића са КиМ.
И на крају заједничка фотографија са делом учесника акције "чишћења српских војничких гробаља" испод КАЈМАКЧАЛАНА са подручја Краљева, Г. Милановца и Петровца на Млави.
Пише Проф. хаџи Сретен Цветојевић – Цвеле, потпредседник Савеза удружења потомака ратника Србије 1912-1920. и председник Општинске организације Савеза удружења потомака ратника Србије 1912-1920. "Браћа Рибникар" Љубовија.
Имали смо диван сунчани дан и угодно путовање дуго око 600 км од Београда до Битоља.
А у Битољу нас је сачекала група наших потомака на челу са Радетом Кнежевићем из Лепосавића, који су претходних неколико дана уређивали српска војничка гробља у подножју Кајмакчалана.
И наравно као у увек ДРЖАВНА и застава САВЕЗА напред, венци и комеморације, прво на нашем СРПСКОМ а потом и француском ВОЈНИЧКОМ ГРОБЉУ у БИТОЉУ.
Уз тактове корачница српских војничких песама изведених од стране нашег потомка уметника на фрули Радована, положени су венци САВЕЗА и одате дужне почасти. На нашем српском војничком гробљу, венац је положила делегација САВЕЗА коју је предводио њен потпредседник хаџи Сретен Цветојевић "Цвеле" заједно са Радетом Кнежевићем из Лепосавића и Живорадом Марковићем из Петровца на Млави (а који су претходних 5 дана провели управо на подручју Битоља чистећи српска војничка гробља у селима испод Кајмакчалана). Историјски час одржао је чувар српског војничког гробља проф. Зоран Ђуровић а на француском поменути Раде Кнежевић.
Ловоров венац пред монументални споменик на француском војничком гробљу положила је делегација у којој су поред мене као потпредседника САВЕЗА били и Слободанка Беговић в.д. председника ГО САВЕЗА за град Београд и Васо Глигоровић председник општинског одбора Звездара из Београда.
Опет пуно емоција, пуно суза и бола који се у крајњој линији утапају у оно што се зове ПОНОС и неизмерна част што се можемо назвати ПОТОМЦИМА таквих славом овенчаних ПРЕДАКА ДИВ ЈУНАКА, јединствених и непоновљивих међу свим армијама света.
И на крају у касним вечерњим сатима долазак и смештај у прелепи планински хотел МОЛИКА на планини Бабе и 1600 м.н.в. изнад пелагонијске котлине. Овај хотел је иначе већ годинама права "база" нашег САВЕЗА и у њему се као стари гости и захваљујући љубазним домаћинима осећамо "као код куће", што је био случај и овога пута.
Улазна капија, која у ствари и није никаква капија, већ само лук у коме би требала да постоји капија. Нема капије, а нема ни натписа на луку СРПСКО војничко гробље, већ само ВОЈНИЧКО ГРОБЉЕ. Све је тиме речено. Уосталом, слика говори више и од хиљаду речи.
Поглед на српско војничко гробље у Битољу, које на нашу националну жалост и срамоту држава Србије и Северне Македоније није ограђено и кроз њега може да пролази ко год хоће и кад хоће?
Наравно, на сва војничка гробља и комеморације, увек долазимо са државном и заставом нашег САВЕЗА на челу колоне.
У Делегацији САВЕЗА поред моје маленкости у својству потпредседника САВЕЗА, били су потомци: Живорад Марковић из Петровца на Млави (лево) и Раде Кнежевић из Лепосавића (десно), који су претходних 5. дана провели на чишћењу српских војничка гробља у подножју Кајмакчалана.
Историјски час испред спомен обележја одржао је чувар српског војничког гробља проф. Зоран Ђуровић.
Наши поносни заставници београђани Миодраг Малишић (лево) и Васо Глигоровић (десно).
И за крај, заједничка фотографија ПОТОМАКА, чланова САВЕЗА са подручја целе Србије.
Част је бити на овом месту поред оваквих ПОТОМАКА и људских величина, какви су екс конзул Републике Србије у Македонији госп. Љиљана Танасијевић и чувар српског војничког гробља у Битољу проф. Зоран Ђуровић, који су уложили огроман напор током 7-годишњег теренског рада на прикупљању података и издвању монографије СРПСКА ВОЈНИЧКА ГРОБЉА ОД БИТОЉА ДО КАЈМАКЧАЛАНА.
Хвала им и за указану изузетну част што сам поред троје доктора наука, био један од уводничара на премијерној промоцији овог капиталног издања у Београду (Ратнички дом) 14.септембра 2021.године.
Након нашег СРПСКОГ ВОЈНИЧКОГ ГРОБЉА, дужне почасти одали смо и на савезничком ФРАНЦУСКОМ ВОЈНИЧКОМ ГРОБЉУ у Битољу.
Венац у име САВЕЗА положила је делегација у саставу: Слободанка Беговић ВД председника ГО САВЕЗА града Београда, Васо Глигоровић председник општинског одбора Звездара и моја маленкост у својству потпредседника Републичког одбора САВЕЗА.
Историјски час о пробоју солунског фронта и улози француске колонијалне војске одржао је РАДЕ КНЕЖЕВИЋ из Лепосавића са КиМ.
И на крају заједничка фотографија са делом учесника акције "чишћења српских војничких гробаља" испод КАЈМАКЧАЛАНА са подручја Краљева, Г. Милановца и Петровца на Млави.
Пише Проф. хаџи Сретен Цветојевић – Цвеле, потпредседник Савеза удружења потомака ратника Србије 1912-1920. и председник Општинске организације Савеза удружења потомака ратника Србије 1912-1920. "Браћа Рибникар" Љубовија.
Видео погледајте овде.
Видео погледајте овде.
Видео погледајте овде.