Честити ПОТОМЦИ.
Јуче 20.маја 2023.године у организацији Спортског савеза општине Љубовија и Планинарског клуба "ТОРНИЧКА БОБИЈА" организован је по 16.пут ЂАЧКИ ПЛАНИНАРСКИ МАРАТОН на коме је учествовало око 100 ученика из основних и средњих школа са подручја општине Љубовија, а ове године по први пут и из једне ОШ-е са подручја суседне општине Мали Зворник из села Велика Река.
Посебан значај овог маратона (наравно не умањујући ни најмање значај и свих претходних) што се пешачило на исполински МАЧКОВ КАМЕН, поприште једне од најкрвавијих битака ПРВОГ СВЕТСКОГ или "ВЕЛИКОГ" рата. Битку у војној историографији познатију и под називом "ОФИЦИРСКА БИТКА" или "СРПСКА МАРНА" имајући при том у виду, да је током трајања целог "ВЕЛИКОГ" рата, више официра и подофицира погинуло једино у бици на МАРНИ. Српска војска је на МАЧКОВОМ КАМЕНУ "изгубила" читав један батаљон командног кадра јер је 117. официра ПОГИНУЛО (међу којима 5.команданата пукова и 17. команданата батаљона) и 134.РАЊЕНО, (међу којима и син краља Петра, принц Ђорђе Карађорђевић).
Фотографија дана, месеца или ГОДИНЕ? Није године јер је то увек морају бити оне од треће суботе септембра када се традиционално церемонијом ОБЕЛЕЖАВА ГОДИШЊИЦА БОЈА НА МАЧКОВОМ КАМЕНУ. Иначе, по мени БИЛА БИ! Али за све нас ПОТОМКЕ је фотографија огромне, огромне вредности и важности, јер она је НАША БУДУЋНОСТ и наше СУТРА. Испред свете Спомен костурнице на МАЧКОВОМ КАМЕНУ (кота 924.м) су основно школска и средњо-школска деца са подручја општина Љубовија и Мали Зворник.
Неизмерно сам срећан због овог ОВЕКОВЕЧЕНОГ момента у времену и простору. Па за ову децу и њихово МИРНО ОДРАСТАЊЕ у слободној отаџбини СРБИЈИ (баш ту где су се јуче одмарали на пропланку коте 924.) те страшне 1914.год. од 15.до 22. септембра као "снопље" у откосима падали су њихови славни ПРЕЦИ - ДИВ ЈУНАЦИ са Мачковог камена.
Управо на овом пропланку сада прекривеном шаренилом гардробе и грајом њихових гласића, пре 109.година били су лешеви по 5. ПОГИНУЛИХ на сваки метар квадратни.А уместо дечије граје чуо се само заглушујући прасак граната, бомби, митраљеза, пушака и пиштоља, крцкање костију и лобања од удараца кундака, бајонета и ножева и болни јауци рањених који су надјачавали заглушујућу буку оружја и оруђа обе зараћене војске.
Е браћо и сестре!
Па управо због свих младости ПРЕ ОВЕ, ОВЕ САДАШЊЕ и СВИХ ОНИХ КОЈЕ ЋЕ ДОЋИ у временима која долазе, ПОЛАГАЛИ СУ НЕ ШТЕДЕЋИ СВОЈЕ ЖИВОТЕ НА ОЛТАР ОТАЏБИНЕ НАШИ НЕПОНОВЉИВИ ПРЕЦИ - ДИВ ЈУНАЦИ СА МАЧКОВОГ КАМЕНА.
Није било баш ни мало лако савладати трасу кретања дугу 11,3 км. од села Црнча и реке ДРИНЕ са 171.м. ндм.висине, преко Липника к.791.м (за време цара Душана највећег рудника олова, цинка и сребра у средњевековној Европи) па до исполинског Мачковог камена и коте 924.уз висинску разлику од преко 750 метара надморске висине.
Зато се успут на чесми требало освежити и допунити флашице водом.
Наравно да сам ПРЕПОНОСАН и лично захвалан учесницима марша, јер је и мој деда по оцу МИЛОРАД ЦВЕТОЈЕВИЋ из Беомужевића код Ваљева, те страшне 1914. год. као припадник славне ДРИНСКЕ ДИВИЗИЈЕ II позива положио живот на олтар отаџбине у својој 34.години, ту у близини између Крупња и Мачковог камена.
А онда још један додатни напор и излазак са превоја Мачковог камена на југозападну падину звану "ПЕРУНИКА" са које "пуца" поглед на реку Дрину и дринску котлину према Љубовији, а источно на венац тзв. подрињско-ваљевских планина Рожањ, Бобија, Повлен, Маљен..
Неизоставно УВЕЋАЈТЕ ову фотографију и сами "баците" поглед на ДРИНУ испод Перунике а у продолини венца подринских и босанских врхова.
Е па честити ПОТОМЦИ!
Током боја на Мачковом камену, овом косом и пропланком зв. "ПЕРУНИКА" наша војска није успела ни једног јединог момента да ОВЛАДА, јер је буквално све време била изложена јакој бочној артиљеријској и хаубичкој ватри 109. ландштурмске бригаде АУ војске. ПС. Погледајте те висове на левој обали Дрине у тадашњој Аустроугарској (анексираној БиХ) а посебно вис или коту 764. звану ДУБРАВИЦЕ на које је АУ војска извукла хаубице и са те коте 764. све време је убитачном бочном хаубичком ватром онемогућавала сваки покушај наших војника да овладају ПЕРУНИКОМ. Овде је животе оставило стотине и стотине војника ДУНАВСКЕ ДИВИЗИЈЕ првог и другог позива. СЛАВА им и вечнаја ПАМЈАТ.
И на крају. Овај сјајни човек - члан наше вибер ГРУПЕ и заљубљеник у планинске врхове, планинар ПК "ТОРНИЧКА БОБИЈА" - проф. веронауке ЈОВИЦА РАДОВИЋ је један од "криваца" што деца из Азбуковице и Љубовије ево већ 16.година сваког пролећа имају прилику да учествују на "ЂАЧКОМ ПЛАНИНСКОМ МАРАТОНУ", друже се, упознају пределе прекрасне Азбуковице и "трасирају" одличан пут који води у пределе где се постаје "БОЉИ ЧОВЕК", а после Мачковог камена и Перунике, можда убрзо нека од њих и чланови нашег удружења ПОТОМАКА ратника 1912-1920."Браћа Рибникар" Љубовија.
Пише Проф. хаџи Сретен Цветојевић – Цвеле, потпредседник Савеза удружења потомака ратника Србије 1912-1920. и председник Општинске организације Савеза удружења потомака ратника Србије 1912-1920. "Браћа Рибникар" Љубовија.
Јуче 20.маја 2023.године у организацији Спортског савеза општине Љубовија и Планинарског клуба "ТОРНИЧКА БОБИЈА" организован је по 16.пут ЂАЧКИ ПЛАНИНАРСКИ МАРАТОН на коме је учествовало око 100 ученика из основних и средњих школа са подручја општине Љубовија, а ове године по први пут и из једне ОШ-е са подручја суседне општине Мали Зворник из села Велика Река.
Посебан значај овог маратона (наравно не умањујући ни најмање значај и свих претходних) што се пешачило на исполински МАЧКОВ КАМЕН, поприште једне од најкрвавијих битака ПРВОГ СВЕТСКОГ или "ВЕЛИКОГ" рата. Битку у војној историографији познатију и под називом "ОФИЦИРСКА БИТКА" или "СРПСКА МАРНА" имајући при том у виду, да је током трајања целог "ВЕЛИКОГ" рата, више официра и подофицира погинуло једино у бици на МАРНИ. Српска војска је на МАЧКОВОМ КАМЕНУ "изгубила" читав један батаљон командног кадра јер је 117. официра ПОГИНУЛО (међу којима 5.команданата пукова и 17. команданата батаљона) и 134.РАЊЕНО, (међу којима и син краља Петра, принц Ђорђе Карађорђевић).
Фотографија дана, месеца или ГОДИНЕ? Није године јер је то увек морају бити оне од треће суботе септембра када се традиционално церемонијом ОБЕЛЕЖАВА ГОДИШЊИЦА БОЈА НА МАЧКОВОМ КАМЕНУ. Иначе, по мени БИЛА БИ! Али за све нас ПОТОМКЕ је фотографија огромне, огромне вредности и важности, јер она је НАША БУДУЋНОСТ и наше СУТРА. Испред свете Спомен костурнице на МАЧКОВОМ КАМЕНУ (кота 924.м) су основно школска и средњо-школска деца са подручја општина Љубовија и Мали Зворник.
Неизмерно сам срећан због овог ОВЕКОВЕЧЕНОГ момента у времену и простору. Па за ову децу и њихово МИРНО ОДРАСТАЊЕ у слободној отаџбини СРБИЈИ (баш ту где су се јуче одмарали на пропланку коте 924.) те страшне 1914.год. од 15.до 22. септембра као "снопље" у откосима падали су њихови славни ПРЕЦИ - ДИВ ЈУНАЦИ са Мачковог камена.
Управо на овом пропланку сада прекривеном шаренилом гардробе и грајом њихових гласића, пре 109.година били су лешеви по 5. ПОГИНУЛИХ на сваки метар квадратни.А уместо дечије граје чуо се само заглушујући прасак граната, бомби, митраљеза, пушака и пиштоља, крцкање костију и лобања од удараца кундака, бајонета и ножева и болни јауци рањених који су надјачавали заглушујућу буку оружја и оруђа обе зараћене војске.
Е браћо и сестре!
Па управо због свих младости ПРЕ ОВЕ, ОВЕ САДАШЊЕ и СВИХ ОНИХ КОЈЕ ЋЕ ДОЋИ у временима која долазе, ПОЛАГАЛИ СУ НЕ ШТЕДЕЋИ СВОЈЕ ЖИВОТЕ НА ОЛТАР ОТАЏБИНЕ НАШИ НЕПОНОВЉИВИ ПРЕЦИ - ДИВ ЈУНАЦИ СА МАЧКОВОГ КАМЕНА.
Није било баш ни мало лако савладати трасу кретања дугу 11,3 км. од села Црнча и реке ДРИНЕ са 171.м. ндм.висине, преко Липника к.791.м (за време цара Душана највећег рудника олова, цинка и сребра у средњевековној Европи) па до исполинског Мачковог камена и коте 924.уз висинску разлику од преко 750 метара надморске висине.
Зато се успут на чесми требало освежити и допунити флашице водом.
Наравно да сам ПРЕПОНОСАН и лично захвалан учесницима марша, јер је и мој деда по оцу МИЛОРАД ЦВЕТОЈЕВИЋ из Беомужевића код Ваљева, те страшне 1914. год. као припадник славне ДРИНСКЕ ДИВИЗИЈЕ II позива положио живот на олтар отаџбине у својој 34.години, ту у близини између Крупња и Мачковог камена.
А онда још један додатни напор и излазак са превоја Мачковог камена на југозападну падину звану "ПЕРУНИКА" са које "пуца" поглед на реку Дрину и дринску котлину према Љубовији, а источно на венац тзв. подрињско-ваљевских планина Рожањ, Бобија, Повлен, Маљен..
Неизоставно УВЕЋАЈТЕ ову фотографију и сами "баците" поглед на ДРИНУ испод Перунике а у продолини венца подринских и босанских врхова.
Е па честити ПОТОМЦИ!
Током боја на Мачковом камену, овом косом и пропланком зв. "ПЕРУНИКА" наша војска није успела ни једног јединог момента да ОВЛАДА, јер је буквално све време била изложена јакој бочној артиљеријској и хаубичкој ватри 109. ландштурмске бригаде АУ војске. ПС. Погледајте те висове на левој обали Дрине у тадашњој Аустроугарској (анексираној БиХ) а посебно вис или коту 764. звану ДУБРАВИЦЕ на које је АУ војска извукла хаубице и са те коте 764. све време је убитачном бочном хаубичком ватром онемогућавала сваки покушај наших војника да овладају ПЕРУНИКОМ. Овде је животе оставило стотине и стотине војника ДУНАВСКЕ ДИВИЗИЈЕ првог и другог позива. СЛАВА им и вечнаја ПАМЈАТ.
И на крају. Овај сјајни човек - члан наше вибер ГРУПЕ и заљубљеник у планинске врхове, планинар ПК "ТОРНИЧКА БОБИЈА" - проф. веронауке ЈОВИЦА РАДОВИЋ је један од "криваца" што деца из Азбуковице и Љубовије ево већ 16.година сваког пролећа имају прилику да учествују на "ЂАЧКОМ ПЛАНИНСКОМ МАРАТОНУ", друже се, упознају пределе прекрасне Азбуковице и "трасирају" одличан пут који води у пределе где се постаје "БОЉИ ЧОВЕК", а после Мачковог камена и Перунике, можда убрзо нека од њих и чланови нашег удружења ПОТОМАКА ратника 1912-1920."Браћа Рибникар" Љубовија.
Пише Проф. хаџи Сретен Цветојевић – Цвеле, потпредседник Савеза удружења потомака ратника Србије 1912-1920. и председник Општинске организације Савеза удружења потомака ратника Србије 1912-1920. "Браћа Рибникар" Љубовија.
