У дану када се на српском делу војничког гробља у Тијеу припремала централна церемонија (комеморација и парастос-помен)
поводом 104.годишњице потписивања примирја у Првом светском рату, ПОТОМЦИ из Србије запутили су се и на део од 103 хектара
непрегледно великог војничког и цивилног гробља на Тијеу (као друго по величини од 6.париских гробаља и површином од 16% укупне
територије општине Тије) где почивају земни остаци француских војника и полицајаца палих за слободу Француске.
Пролазак аутобуса кроз импозантну двоструку улазну капију гробља коју је пројектовао чувени француски архитекта Чарлс Халеј у стилу 20-година година прошлог века, наравно никога не оставља равнодушним, а поготову не оне који су овде први пут. Међутим, чак и за нас који смо овде били више пута а последњи пут пре 4.године, тачније 2018. на комеморацијама поводом обележавања ВЕКА од завршетка Првог светског или "Великог" рата, није било ни мало једноставно пронаћи парцелу (а има их укупно 130 квадратно поређаних укључујући и цивилне са бројним познатим француским личностима као и тзв. "Вртови братства" где се сахрањују сиромашне и неидентификоване особе) на којој су земни остаци француских војника и полицајаца палих за слободу Француске. Ипак уз несебичну помоћ запослених на овом огромном комплексу крећући се између безбројних алеја оивичених "дивизијама" различитог дрвећа, уређеним партерним зеленилом и негованим травњацима дошли смо и до парцеле коју смо тражили познатије под називом "ВОЈНА ДИВИЗИЈА".
Ловорове венце у спомен алеји француских полицајаца и пред централним јарболом са француском заставом и међу стотинама и стотинама хумки француских родољуба у име САВЕЗА ПОТОМАКА из Србије, положила је наша делегација у саставу:
Никола Тртица потомак из Београда у својству шефа делегације, Љиљана Тот из општинске организације Земун, Миланка Стојадиновић са Звездаре и моја маленкост хаџи Сретен Цветојевић "Цвеле" у својству потпредседника САВЕЗА удружења потомака ратника Србије 1912-1920.година.
Нека заувек почивају у миру познати и непознати јунаци француске Републике који своје животе положише за њену али и слободу свих поробљених народа од 1914. до 1918.године. СЛАВА ИМ И ХВАЛА.
Пише Проф. хаџи Сретен Цветојевић – Цвеле, потпредседник Савеза удружења потомака ратника Србије 1912-1920. и председник Општинске организације Савеза удружења потомака ратника Србије 1912-1920. "Браћа Рибникар" Љубовија.
Пролазак аутобуса кроз импозантну двоструку улазну капију гробља коју је пројектовао чувени француски архитекта Чарлс Халеј у стилу 20-година година прошлог века, наравно никога не оставља равнодушним, а поготову не оне који су овде први пут. Међутим, чак и за нас који смо овде били више пута а последњи пут пре 4.године, тачније 2018. на комеморацијама поводом обележавања ВЕКА од завршетка Првог светског или "Великог" рата, није било ни мало једноставно пронаћи парцелу (а има их укупно 130 квадратно поређаних укључујући и цивилне са бројним познатим француским личностима као и тзв. "Вртови братства" где се сахрањују сиромашне и неидентификоване особе) на којој су земни остаци француских војника и полицајаца палих за слободу Француске. Ипак уз несебичну помоћ запослених на овом огромном комплексу крећући се између безбројних алеја оивичених "дивизијама" различитог дрвећа, уређеним партерним зеленилом и негованим травњацима дошли смо и до парцеле коју смо тражили познатије под називом "ВОЈНА ДИВИЗИЈА".
Ловорове венце у спомен алеји француских полицајаца и пред централним јарболом са француском заставом и међу стотинама и стотинама хумки француских родољуба у име САВЕЗА ПОТОМАКА из Србије, положила је наша делегација у саставу:
Никола Тртица потомак из Београда у својству шефа делегације, Љиљана Тот из општинске организације Земун, Миланка Стојадиновић са Звездаре и моја маленкост хаџи Сретен Цветојевић "Цвеле" у својству потпредседника САВЕЗА удружења потомака ратника Србије 1912-1920.година.
Нека заувек почивају у миру познати и непознати јунаци француске Републике који своје животе положише за њену али и слободу свих поробљених народа од 1914. до 1918.године. СЛАВА ИМ И ХВАЛА.
Пише Проф. хаџи Сретен Цветојевић – Цвеле, потпредседник Савеза удружења потомака ратника Србије 1912-1920. и председник Општинске организације Савеза удружења потомака ратника Србије 1912-1920. "Браћа Рибникар" Љубовија.
