Данас смо традиционално као и сваке године (трећа субота у септембру) пред светом СПОМЕН-КОСТУРНИЦОМ на коти смрти, патње и
поноса 924. м.н.в. званој "МАЧКОВ КАМЕН", горе међу облацима, под маглом, хладноћом и кишом која је на моменте (нпр. баш док смо полагили венце) лила
као из "кабла", обележили 108.годишњицу БИТКЕ НА МАЧКОВОМ КАМЕНУ. Не баш у целости, онако како смо планирали (одустали смо од планираног културно-уметничког
програма и историјског часа на коме сам требао да говорим о овој исполинској бици) пре свега због ученика историјских секција из љубовијских школа који
нису имали адекватну одећу и обућу за овакве временске неприлике, а већина их је била и без кишобрана и кишних кабаница.
Али, оно што је најважније, одслужен је парастос-помен за душе свих палих на М.Камену, а женска певачка групе КУД-а "Азбуковица" Љубовија отпевала је химну, након чега је одата и дужна почаст полагањем венаца присутних делегација и то:
Војске Србије, општина Љубовија и Крупањ, Републичког одбора САВЕЗА удружења потомака ратника Србије од 1912 до 1920.год. Градског одбора САВЕЗА удружења потомака ратника "Мајор Коста Тодоровић" из Ужица, Општинске организације САВЕЗА удружења потомака ратника 1912-1920. "Браћа Рибникар" Љубовија, Републичког одбора РВСС (резервних војних старешина Србије) и њихових општинских организација из Крупња и Осечине, УБНОРА (Удружење бораца НОР-а) Љубовија, Равногорски покрет Зворник-Љубовија и неколико појединаца из различитих места, међу којима и хаџи Ђурђице, која је са својом сестром и пријатељицом допутовала чак из Боботе и равне Славоније, да се као чланица нашег удружења поклони сенима палих див јунака са Мачковиг камена.
Неизмерно ХВАЛА, честитој потомкињи Ђурђици и делегацији из Славоније, јер су данас својим примером на најбољи могући начин свима нама показали како се цени, воли и поштује своја отаџбина али пре свега чува сећање, одаје дужан пијетет и указује част својим славним прецима ДИВ ЈУНАЦИМА са Мачковог камена као и свих других знаних и незнаних војишта, ратишта и стратишта како у отаџбини тако и широм Европе и северне Африке.
Након положених венаца, председник општине Љубовија, госп. Милан Јовановић кратко се обратио и захвалио присутнима, чиме је официјелни део програма био завршен.
Такође, користим прилику да се посебно у име нашег САВЕЗА и организатора, захвалим припадницима ВОЈСКЕ СРБИЈЕ, који су и ако није била у питању комеморација у организацији Одбора за неговање револуционарних традиција ослободилачких ратова Владе Републике Србије или надлежних министарства и тела Владе и државе Србије, организовали почасну стражу испред Спомен-костурнице и са осталим делегацијама положили венац.
БРАВО ВОЈСКО! Тако се задобија поштовање народа, институцији којој припадате, али и начин којим се ОДУЖУЈЕТЕ И ПОШТУЈЕТЕ ОНЕ КОЈИ СУ ПРЕ 108.ГОДИНА ВОЈСКУ КРАЉЕВИНЕ СРБИЈЕ УЧИНИЛИ СВЕТСКИ ПОЗНАТОМ, ПРИЗНАТОМ И СВОЈОМ БЕЗГРАНИЧНОМ ЉУБАВЉУ, ОДАНОШЋУ, ЈУНАШТВОМ И САМОЖРТВОВАЊЕМ ПРЕМА ИСТОЈ, УЧИНИЛИ ИСТОРИЈСКИ БЕСМРТНОМ ЗА СВА ВРЕМЕНА.
Нека је заувек ВЕЧНА СЛАВА и ХВАЛА - ДИВ ЈУНАЦИМА са Мачковог Камена и спокој њиховим напаћеним и мученичким душама.
Пише Проф. хаџи Сретен Цветојевић – Цвеле, потпредседник Савеза удружења потомака ратника Србије 1912-1920. и председник Општинске организације Савеза удружења потомака ратника Србије 1912-1920. "Браћа Рибникар" Љубовија.
Али, оно што је најважније, одслужен је парастос-помен за душе свих палих на М.Камену, а женска певачка групе КУД-а "Азбуковица" Љубовија отпевала је химну, након чега је одата и дужна почаст полагањем венаца присутних делегација и то:
Војске Србије, општина Љубовија и Крупањ, Републичког одбора САВЕЗА удружења потомака ратника Србије од 1912 до 1920.год. Градског одбора САВЕЗА удружења потомака ратника "Мајор Коста Тодоровић" из Ужица, Општинске организације САВЕЗА удружења потомака ратника 1912-1920. "Браћа Рибникар" Љубовија, Републичког одбора РВСС (резервних војних старешина Србије) и њихових општинских организација из Крупња и Осечине, УБНОРА (Удружење бораца НОР-а) Љубовија, Равногорски покрет Зворник-Љубовија и неколико појединаца из различитих места, међу којима и хаџи Ђурђице, која је са својом сестром и пријатељицом допутовала чак из Боботе и равне Славоније, да се као чланица нашег удружења поклони сенима палих див јунака са Мачковиг камена.
Неизмерно ХВАЛА, честитој потомкињи Ђурђици и делегацији из Славоније, јер су данас својим примером на најбољи могући начин свима нама показали како се цени, воли и поштује своја отаџбина али пре свега чува сећање, одаје дужан пијетет и указује част својим славним прецима ДИВ ЈУНАЦИМА са Мачковог камена као и свих других знаних и незнаних војишта, ратишта и стратишта како у отаџбини тако и широм Европе и северне Африке.
Након положених венаца, председник општине Љубовија, госп. Милан Јовановић кратко се обратио и захвалио присутнима, чиме је официјелни део програма био завршен.
Такође, користим прилику да се посебно у име нашег САВЕЗА и организатора, захвалим припадницима ВОЈСКЕ СРБИЈЕ, који су и ако није била у питању комеморација у организацији Одбора за неговање револуционарних традиција ослободилачких ратова Владе Републике Србије или надлежних министарства и тела Владе и државе Србије, организовали почасну стражу испред Спомен-костурнице и са осталим делегацијама положили венац.
БРАВО ВОЈСКО! Тако се задобија поштовање народа, институцији којој припадате, али и начин којим се ОДУЖУЈЕТЕ И ПОШТУЈЕТЕ ОНЕ КОЈИ СУ ПРЕ 108.ГОДИНА ВОЈСКУ КРАЉЕВИНЕ СРБИЈЕ УЧИНИЛИ СВЕТСКИ ПОЗНАТОМ, ПРИЗНАТОМ И СВОЈОМ БЕЗГРАНИЧНОМ ЉУБАВЉУ, ОДАНОШЋУ, ЈУНАШТВОМ И САМОЖРТВОВАЊЕМ ПРЕМА ИСТОЈ, УЧИНИЛИ ИСТОРИЈСКИ БЕСМРТНОМ ЗА СВА ВРЕМЕНА.
Нека је заувек ВЕЧНА СЛАВА и ХВАЛА - ДИВ ЈУНАЦИМА са Мачковог Камена и спокој њиховим напаћеним и мученичким душама.
Пише Проф. хаџи Сретен Цветојевић – Цвеле, потпредседник Савеза удружења потомака ратника Србије 1912-1920. и председник Општинске организације Савеза удружења потомака ратника Србије 1912-1920. "Браћа Рибникар" Љубовија.
