Данас је на "српским Термопилима" испред Спомен - комплекса "Церска битка" у Текеришу на Церу, државном церемонијом коју су организовали
Одбор за неговање традиција ослободилачких ратова Владе Србије, град Лозница и Центар за културу "Вук Караџић" из Лознице, обележена
је 108.годишњица историјске БИТКЕ НА ЦЕРУ из августа месеца 1914.године.
Државну церемонију у име Владе Србије предводила је министарска за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, проф.др.Дарија Кисић - Тепавчевић.
Поред министарке, венце су положиле и делегације:
Министарства одбране и Војске Србије, Мачванског управног округа,
градова Шапца и Лознице, општина Крупањ, Љубовија, Осечина и Богатић, војни изасланици амбасада Чешке и Словачке,
бројних организација и удружења који негују традиције ослободилачких ратова Србије и Републике Српске, као и других удружења и појединаца.
Делегацију САВЕЗА удружења потомака ратника Србије 1912-1920.предводио је председник Савеза проф. Иван "Вања" Стратимировић,
а делегацију општине Љубовија и општинске организације удружења потомака ратника 1912-1920."Браћа Рибникар" предводили су саветник председника општине госп. Срето Перић и председник нашег удружења проф.хаџи Сретен Цветојевић "Цвеле".
Непосредно пре почетка званичне државне церемоније свештенство лозничког и шабачког намесништва служило је парастос-помен свим палим Див јунацима у Церској битци, укључујући и стрељане чешке војнике и официре 28. ПРАШКОГ ПУКА који су тада одбили да се боре против своје српске православне браће по вери.
Испред Спомен костурнице изведен је и пригодан културно - уметнички програм, а о величини и значају историјске битке говорили су:
у име Владе Републике Србије, министарка проф.др.Дарија Кисић - Тепавчевић, а у име домаћина града Лознице, помоћник градоначелника госп.Љубинко Ђокић.
Посебно морам да нагласим а ове године и изнад свега ПОХВАЛИМ (након оне прошлогодишње бруке и срамоте о којој сам детаљно писао државном секретару Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Владе Републике Србије) ПРОТОКОЛ Одбора за неговање традиција горе наведеног министарства на челу са државним секретаром госп. Миодрагом Капором, шефом протокола Драганом Подгорелац и њеним сарадницима као и официјелног водитеља програма госп. Дарка Пановића.
Зашто?
Па зато што су ове године КОНАЧНО све делегације приликом полагања венаца ИМАЛЕ ИСТИ и ОДГОВАРАЈУЋИ ТРЕТМАН.
А то значи да након полагања венаца од стране представника Владе, Министарства одбране и Војске Србије, градова и општина, није прекинута званична церемонија полагања венаца, већ су све делегације биле уписане у протокол и од стране официјелног водитеља програма госп. Пановића пуним називима најављиване.
Е тако треба да поступа протокол и уважи све оне који сваке године допутују и из најудаљенијих крајева наше отаџбине да би се поклонили сенима својих СЛАВНИХ ПРЕДАКА - ДИВ ЈУНАКА и одали им дужну почаст, а не као претходних година да буду БЕЗИМЕНИ И НИКО, а венце полажу након званичног завршетка и као шаренолика циркуска шатра и руља.
Зато, још једном. БРАВО за ПРОТОКОЛ МИНИСТАРСТВА и водитеља госп. Дарка Пановића.
По завршетку званичне државне церемоније, делегације су посетиле Музеј церске битке, а као и претходних неколико година уназад, Друштво српских домаћина у својој режији и за своје чланове и све присутне организовало је пригодан културно-уметнички програм.
А о самој битци на Церу, имајући у виду да скоро сви све знамо, можда је прилика да наведем податке о нашим губицима у овој страшној и исполинској битци. А ПОДАЦИ СУ ПОУЗДАНО ТАЧНИ (јер користим званичну архиву ВОЈСКЕ КРАЉЕВИНЕ СРБИЈЕ и личне РАТНЕ белешке ЖИВКА Г. ПАВЛОВИЋА) у време битке НАЧЕЛНИКА ОПЕРАТИВНОГ ОДЕЛЕЊА ВРХОВНЕ КОМАДЕ и ПОМОЋНИКА НАЧЕЛНИКА ШТАБА ВРХОВНЕ КОМАНДЕ ВОЈВОДЕ РАДОМИРА ПУТНИКА. При том на располагању су ми и подаци из БЕЧКОГ РАТНОГ АРХИВА.
Сходно томе, ратни губици ВОЈСКЕ КРАЉЕВИНЕ СРБИЈЕ у Церској или битци на Јадру су следећи:
ПРВА АРМИЈА
Погинулих: 8.официра, 359. подофицира, каплара и војника.
Рањених: 21.официр, 1876. подофицира, каплара и војника.
Несталих: 2 официра, 576. подофицира, каплара и војника.
УКУПНО ИЗБАЧЕНИХ ИЗ СТРОЈА:
31. официра и 2780. подофицира, каплара и војника.
ДРУГА АРМИЈА
Погинулих: 26. официра и 1047. осталих (подоф.каплари и војници)
Рањених: 122.официра и 6014. осталих.
Несталих: 2.официра и 1257.осталих.
УКУПНО ИЗБАЧЕНИХ ИЗ СТРОЈА:
150. официра и 8.318. осталих.
ТРЕЋА АРМИЈА
Погинулих: 16.официра и 426.осталих.
Рањених: 36.официра и 2549.осталих.
Несталих: 7.официра и 625.осталих.
УКУПНО ИЗБАЧЕНИХ ИЗ СТРОЈА:
59.официра и 3600. осталих.
УЖИЧКА ВОЈСКА
Погинули: 4.официра, 202.осталих.
Рањених: 15.официра, 886.осталих.
Несталих: 220. осталих.
УКУПНО ИЗБАЧЕНИХ ИЗ СТРОЈА:
19.официра и 1308. осталих.
Да резимирамо:
У битци на Церу
УКУПНО ИЗБАЧЕНИХ ИЗ СТРОЈА СРПСКЕ ВОЈСКЕ (све три армије и ужичка војска)
260.ОФИЦИРА, 16.500. ПОДОФИЦИРА, КАПЛАРА И ВОЈНИКА што је укупно 12% од свих наших ангажованих снага у поменутој битци.
Кад се тиче ГУБИТАКА агресорских АУСТРОУГАРСКИХ снага по непровереним подацима имали су ИЗБАЧЕНИХ ИЗ СТРОЈА ОКО 30.000. војника, подофицира и официра.
УТРОШАК МУНИЦИЈЕ
наше војске био је следећи:
Пешадијске и митраљеске муниције 6.500.000 метака, Бомби 3.000 комада, Артиљеријских 36.000 зрна (шрапнела,граната и разорних зрна).
Наша војска је током и након битке заробила и запленила:
4500 аустроугара, 43.пољска топа, 5.хаубица, 86.кара, 3. пољске болнице,1.комплетна санитетска колона, 7.пољских кухиња, 6.вагона хране, 4. кола телеграфског материјала, 5. кола са пешадијском муницијом, велики број коморских кола, пушака, пионирског алата, коња и 1.касу са новцем.
Ове податке преузео сам из ИЗВЕШТАЈА НАШЕ ВРХОВНЕ КОМАДЕ упућене МИНИСТРУ ВОЈНОМ од 9.августа (по старом календару) 1914.године О.Бр.1723.
Пише Проф. хаџи Сретен Цветојевић – Цвеле, потпредседник Савеза удружења потомака ратника Србије 1912-1920. и председник Општинске организације Савеза удружења потомака ратника Србије 1912-1920. "Браћа Рибникар" Љубовија.
Државну церемонију у име Владе Србије предводила је министарска за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, проф.др.Дарија Кисић - Тепавчевић.
Поред министарке, венце су положиле и делегације:
Министарства одбране и Војске Србије, Мачванског управног округа,
градова Шапца и Лознице, општина Крупањ, Љубовија, Осечина и Богатић, војни изасланици амбасада Чешке и Словачке,
бројних организација и удружења који негују традиције ослободилачких ратова Србије и Републике Српске, као и других удружења и појединаца.
Делегацију САВЕЗА удружења потомака ратника Србије 1912-1920.предводио је председник Савеза проф. Иван "Вања" Стратимировић,
а делегацију општине Љубовија и општинске организације удружења потомака ратника 1912-1920."Браћа Рибникар" предводили су саветник председника општине госп. Срето Перић и председник нашег удружења проф.хаџи Сретен Цветојевић "Цвеле".
Непосредно пре почетка званичне државне церемоније свештенство лозничког и шабачког намесништва служило је парастос-помен свим палим Див јунацима у Церској битци, укључујући и стрељане чешке војнике и официре 28. ПРАШКОГ ПУКА који су тада одбили да се боре против своје српске православне браће по вери.
Испред Спомен костурнице изведен је и пригодан културно - уметнички програм, а о величини и значају историјске битке говорили су:
у име Владе Републике Србије, министарка проф.др.Дарија Кисић - Тепавчевић, а у име домаћина града Лознице, помоћник градоначелника госп.Љубинко Ђокић.
Посебно морам да нагласим а ове године и изнад свега ПОХВАЛИМ (након оне прошлогодишње бруке и срамоте о којој сам детаљно писао државном секретару Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Владе Републике Србије) ПРОТОКОЛ Одбора за неговање традиција горе наведеног министарства на челу са државним секретаром госп. Миодрагом Капором, шефом протокола Драганом Подгорелац и њеним сарадницима као и официјелног водитеља програма госп. Дарка Пановића.
Зашто?
Па зато што су ове године КОНАЧНО све делегације приликом полагања венаца ИМАЛЕ ИСТИ и ОДГОВАРАЈУЋИ ТРЕТМАН.
А то значи да након полагања венаца од стране представника Владе, Министарства одбране и Војске Србије, градова и општина, није прекинута званична церемонија полагања венаца, већ су све делегације биле уписане у протокол и од стране официјелног водитеља програма госп. Пановића пуним називима најављиване.
Е тако треба да поступа протокол и уважи све оне који сваке године допутују и из најудаљенијих крајева наше отаџбине да би се поклонили сенима својих СЛАВНИХ ПРЕДАКА - ДИВ ЈУНАКА и одали им дужну почаст, а не као претходних година да буду БЕЗИМЕНИ И НИКО, а венце полажу након званичног завршетка и као шаренолика циркуска шатра и руља.
Зато, још једном. БРАВО за ПРОТОКОЛ МИНИСТАРСТВА и водитеља госп. Дарка Пановића.
По завршетку званичне државне церемоније, делегације су посетиле Музеј церске битке, а као и претходних неколико година уназад, Друштво српских домаћина у својој режији и за своје чланове и све присутне организовало је пригодан културно-уметнички програм.
А о самој битци на Церу, имајући у виду да скоро сви све знамо, можда је прилика да наведем податке о нашим губицима у овој страшној и исполинској битци. А ПОДАЦИ СУ ПОУЗДАНО ТАЧНИ (јер користим званичну архиву ВОЈСКЕ КРАЉЕВИНЕ СРБИЈЕ и личне РАТНЕ белешке ЖИВКА Г. ПАВЛОВИЋА) у време битке НАЧЕЛНИКА ОПЕРАТИВНОГ ОДЕЛЕЊА ВРХОВНЕ КОМАДЕ и ПОМОЋНИКА НАЧЕЛНИКА ШТАБА ВРХОВНЕ КОМАНДЕ ВОЈВОДЕ РАДОМИРА ПУТНИКА. При том на располагању су ми и подаци из БЕЧКОГ РАТНОГ АРХИВА.
Сходно томе, ратни губици ВОЈСКЕ КРАЉЕВИНЕ СРБИЈЕ у Церској или битци на Јадру су следећи:
ПРВА АРМИЈА
Погинулих: 8.официра, 359. подофицира, каплара и војника.
Рањених: 21.официр, 1876. подофицира, каплара и војника.
Несталих: 2 официра, 576. подофицира, каплара и војника.
УКУПНО ИЗБАЧЕНИХ ИЗ СТРОЈА:
31. официра и 2780. подофицира, каплара и војника.
ДРУГА АРМИЈА
Погинулих: 26. официра и 1047. осталих (подоф.каплари и војници)
Рањених: 122.официра и 6014. осталих.
Несталих: 2.официра и 1257.осталих.
УКУПНО ИЗБАЧЕНИХ ИЗ СТРОЈА:
150. официра и 8.318. осталих.
ТРЕЋА АРМИЈА
Погинулих: 16.официра и 426.осталих.
Рањених: 36.официра и 2549.осталих.
Несталих: 7.официра и 625.осталих.
УКУПНО ИЗБАЧЕНИХ ИЗ СТРОЈА:
59.официра и 3600. осталих.
УЖИЧКА ВОЈСКА
Погинули: 4.официра, 202.осталих.
Рањених: 15.официра, 886.осталих.
Несталих: 220. осталих.
УКУПНО ИЗБАЧЕНИХ ИЗ СТРОЈА:
19.официра и 1308. осталих.
Да резимирамо:
У битци на Церу
УКУПНО ИЗБАЧЕНИХ ИЗ СТРОЈА СРПСКЕ ВОЈСКЕ (све три армије и ужичка војска)
260.ОФИЦИРА, 16.500. ПОДОФИЦИРА, КАПЛАРА И ВОЈНИКА што је укупно 12% од свих наших ангажованих снага у поменутој битци.
Кад се тиче ГУБИТАКА агресорских АУСТРОУГАРСКИХ снага по непровереним подацима имали су ИЗБАЧЕНИХ ИЗ СТРОЈА ОКО 30.000. војника, подофицира и официра.
УТРОШАК МУНИЦИЈЕ
наше војске био је следећи:
Пешадијске и митраљеске муниције 6.500.000 метака, Бомби 3.000 комада, Артиљеријских 36.000 зрна (шрапнела,граната и разорних зрна).
Наша војска је током и након битке заробила и запленила:
4500 аустроугара, 43.пољска топа, 5.хаубица, 86.кара, 3. пољске болнице,1.комплетна санитетска колона, 7.пољских кухиња, 6.вагона хране, 4. кола телеграфског материјала, 5. кола са пешадијском муницијом, велики број коморских кола, пушака, пионирског алата, коња и 1.касу са новцем.
Ове податке преузео сам из ИЗВЕШТАЈА НАШЕ ВРХОВНЕ КОМАДЕ упућене МИНИСТРУ ВОЈНОМ од 9.августа (по старом календару) 1914.године О.Бр.1723.
Пише Проф. хаџи Сретен Цветојевић – Цвеле, потпредседник Савеза удружења потомака ратника Србије 1912-1920. и председник Општинске организације Савеза удружења потомака ратника Србије 1912-1920. "Браћа Рибникар" Љубовија.
