Честити потомци.
Опет сам као и претходних године, од јутра размишљао да ли да поставим овај свој критички осврт (јер више волим да хвалим него да критикујем) али нисам издржао и просто речено МОРАМ.
А морам зато јер ми је то као члану Удружења потомака ратника и ДУЖНОСТ и ОБАВЕЗА.
Питам се!
Па да ли је могуће, да у нашој прелепој отаџбини Србији, опет као и претходних година, ни један од 12. дневних листова на својој насловној страни, не објави ни једну, једину реч о 81. годишњици дивљачког и нецивилизацијског бомбардовања (без објаве рата) цивилних циљева једног народа, једне државе и њеног главног града БЕОГРАДА. (при том проглашеног тада и званично за ОТВОРЕНИ ГРАД)?
Па смем ли ја као припадник овог честитог Удружења потомака ратника, родољуб, патриота и обичан грађанин своје отаџбине Србије, само да питам главне и одговорне уреднике најчитанијих и мање читаних дневних листова Србије,
ДА ЛИ СЕ У БЕОГРАДУ И ДРУГИМ БОМБАРДОВАНИМ ГРАДОВИМА СРБИЈЕ ДЕСИО 6.АПРИЛ 1941.Г. ИЛИ НЕ?
По свим данашњим насловним странама ОЧИГЛЕДНО НИЈЕ и то није вест и подсећање за насловне стране. Али јесте, да ли су се и чега уплашиле певачице и водитељке, која се ћерка стиди свога оца, колико стотина хиљада људи у Србији је зависно од секса, која певачица у Србији је почела прва са елитном проституцијом и сл? Па зар неко мисли, да те наше невине и недужне цивилне жртве, побијене 6.априла 1941. године НИСУ ЗАСЛУЖИЛЕ бар као пијетет и културу сећања једног народа, бар малу фусноту о том страшном догађају на насловној страни? Такође, зар неко мисли, да наше младе генерације о томе баш све знају и да их као потомке тих истих жртава НЕ ТРЕБА ПОДСЕТИТИ НА ТАЈ УЖАСНИ ЗЛОЧИН, ПОЧИЊЕН ПРЕМА У ТОМ МОМЕНТУ НЕДУЖНОМ НАРОДУ И НЕДУЖНОЈ ДРЖАВИ?
Е па, ако они не сматрају, ја сматрам и мислим да делим мишљење скоро свих чланова Удружења потомака ратника од 1912. до 1920.године, ДА ТРЕБА ПОДСЕТИТИ, ДА СЕ ПАМТИ И НИКАДА НЕ ЗАБОРАВИ!
Да је у недељу ујутру, око 6,30 часова (док је већина грађана још спавала) 6.априла 1941. Хитлерова армада "Луфтфафе" (ратно ваздухопловство) из састава 4-те ваздухопловне флоте, са 484.бомбардера, немилосрдно почела да разара Београд и остале веће градове у нашој прелепој отаџбини. Само у Београду је тог дана погинуло око 4000 цивила а о материјалним разарањима и да не помињем (имамо о томе читаве томове књига и бројне текстове).
Зар није заслужила ова држава и овај народ, а поготову наши млади, да им се каже и да их подсетимо, ДА ЈЕ ЈЕДИНА НАЦИОНАЛНА БИБЛИОТЕКА У СВЕТУ НАМЕРНО ГАЂАНА И ДО ТЕМЕЉА СПАЉЕНА, била баш наша национална библиотека на Косанчићевом венцу? Библиотека као културно добро и цивилни циљ, гађана по изричитом и личном наређењу Хитлера са запаљивим а не експлозивним бомбама, које развијају температуру од 2.500 степени, а распрснути комадићи по 1.300.степени. Па зар није требало данас подсетити, да је циљ био УНИШТИТИ ИСТОРИЈУ, КУЛТУРУ И НАЦИОНАЛНО БЛАГО ЈЕДНОГ НАРОДА? Ког и каквог народа? Па народа староседеоца на Балкану, коме се упорно прекраја историја и покушава вештачки доказати да је ето дошао однекуд, овде у 7.веку или да заговорници тзв. "Бечко-берлинске школе" буду још убедљивији и прецизнији, тачно 627. године (по Порфирогениту седмом и његовој књизи УПРАВЉАЊЕ ЦАРСТВОМ), тамо негде иза Карпата и то као дивље хорде. Е па лепо, а историјске списе егзактних наука попут археологије, нумизматике, филологије и слично, које доказјују нешто друго, е то спалимо до темеља.
А спаљено је:
354.000 књига,
500.000 различитих свезака,
1.365 ћирилских рукописа,
1.700 оријенталних - турских документа о Србији и Инкунбала,
1.500 картографских и графичких збирки,
4.000 часописа,
1.800 различитих новина,
Повеље од 12 до 17.века,
Преписка и личне библиотеке значајнијих личности из културне и политичке историје Србије и Југославије, попут:
Вука Караџића, Доситеја Обрадовића, Ђуре Даничића, Јанка Шафарика....
И чега све још не?
Ништа није спасено. СВЕ ЈЕ, АМА БАШ СВЕ ИЗГОРЕЛО. А горело је пуна три дана, све до 9.априла поподне.
Поред Народне библиотеке потпуно су уништена још 682.објекта и 1.601 оштећен, од 440.ТОНА АВИО БОМБИ "ИЗРУЧЕНИХ" НА БЕОГРАД у четири налета (удара) тог дана и то:
први од 6.50 до 9.00 ч,
други од 12 ч,
трећи од 15,30 до 18 ч и
четврти око 19 ч.
И на то не треба подсетити! НЕЗАХВАЛНО да незахвалније према својој историји и својим прецима НЕ МОЖЕ БИТИ!
Зар не треба одати дужни пијетет и 11-орици храбрих јунака, пилота 6. ловачког пука, који су храбро узлетели са ратним авионима и улетели у немогућу борбу на небу, унапред осуђену на неуспех, положући своје младе животе на ОЛТАР ОТАЏБИНЕ? Па зар нису заслужили подсећање данас, на свој хероизам, патриотизам, родољубивост, војничку част и заклетву и шта још све не?
СВАКАКО СУ ЗАСЛУЖИЛИ, АЛИ ЕТО, НАШИ ДНЕВНИ ЛИСТОВИ НИСУ ИХ СЕ СЕТИЛИ.
Онда бар да их се сетимо ми и при том млађим генерацијама пренесемо и следеће:
У операцији коју је Хитлерова фашистичка Немачка назвала кодним знаком "ОДМАЗДА" у бомбардовању, немилосрдно су сравњене са земљом болнице, цркве, жел.станице, пијаце...!. Па честити потомци, а зашто баш "ОДМАЗДА"? Да није можда и због оне 1914,1915,1916,1918. или прецизније рећи, због пораза који је ГОЛИЈАТ (читај царска Немачка) доживео од ДАВИДА (читај мала краљевина Србија) у тој великој историјској војни. Да ли је случајно коинциденцијом или можда плански као пандам на "МАРШ НА ДРИНУ" знак за почетак напада, на Радио Берлину у 05,20 часова тог 6.априла, био баш "МАРШ ПРИНЦА ЕУГЕНА" аустријског композитора Андреаса Леонарда? А да подсетим принц Еуген је ЕУГЕН САВОЈСКИ који је ослободио Београд почетком 18.века, а елитне немачке јединице носиле су назив "ПРИНЦ ЕУГЕН", или можда зато што је и Хитлер рођен на исти датум када и он 20.априла? Остаје нам да нагађамо о симболици датума и њихових преклапања или да се свако определи како мисли? АЛИ ПОУЗДАНО ЗНАМ И СИГУРАН САМ - ДА НИКАДА НЕ СМЕМО ДА ЗАБОРАВИМО.
Е па честити моји потомци, ми смо стицајем историјских околности управо ти чланови УДРУЖЕЊА ПОТОМАКА РАТНИКА ОД 1912 до 1920. ГОДИНЕ који часно и поносно баштинимо и чувамо сећање на те своје сјајне претке и чисту националну историју И ЕТО, НИСМО ЗАБОРАВИЛИ, МОЖДА ОПРОСТИМО АЛИ НИКАДА НЕЋЕМО ЗАБОРАВИТИ.
Пише Проф. хаџи Сретен Цветојевић – Цвеле, председник Општинске организације Савеза удружења потомака ратника Србије 1912-1920. "Браћа Рибникар" Љубовија.
Опет сам као и претходних године, од јутра размишљао да ли да поставим овај свој критички осврт (јер више волим да хвалим него да критикујем) али нисам издржао и просто речено МОРАМ.
А морам зато јер ми је то као члану Удружења потомака ратника и ДУЖНОСТ и ОБАВЕЗА.
Питам се!
Па да ли је могуће, да у нашој прелепој отаџбини Србији, опет као и претходних година, ни један од 12. дневних листова на својој насловној страни, не објави ни једну, једину реч о 81. годишњици дивљачког и нецивилизацијског бомбардовања (без објаве рата) цивилних циљева једног народа, једне државе и њеног главног града БЕОГРАДА. (при том проглашеног тада и званично за ОТВОРЕНИ ГРАД)?
Па смем ли ја као припадник овог честитог Удружења потомака ратника, родољуб, патриота и обичан грађанин своје отаџбине Србије, само да питам главне и одговорне уреднике најчитанијих и мање читаних дневних листова Србије,
ДА ЛИ СЕ У БЕОГРАДУ И ДРУГИМ БОМБАРДОВАНИМ ГРАДОВИМА СРБИЈЕ ДЕСИО 6.АПРИЛ 1941.Г. ИЛИ НЕ?
По свим данашњим насловним странама ОЧИГЛЕДНО НИЈЕ и то није вест и подсећање за насловне стране. Али јесте, да ли су се и чега уплашиле певачице и водитељке, која се ћерка стиди свога оца, колико стотина хиљада људи у Србији је зависно од секса, која певачица у Србији је почела прва са елитном проституцијом и сл? Па зар неко мисли, да те наше невине и недужне цивилне жртве, побијене 6.априла 1941. године НИСУ ЗАСЛУЖИЛЕ бар као пијетет и културу сећања једног народа, бар малу фусноту о том страшном догађају на насловној страни? Такође, зар неко мисли, да наше младе генерације о томе баш све знају и да их као потомке тих истих жртава НЕ ТРЕБА ПОДСЕТИТИ НА ТАЈ УЖАСНИ ЗЛОЧИН, ПОЧИЊЕН ПРЕМА У ТОМ МОМЕНТУ НЕДУЖНОМ НАРОДУ И НЕДУЖНОЈ ДРЖАВИ?
Е па, ако они не сматрају, ја сматрам и мислим да делим мишљење скоро свих чланова Удружења потомака ратника од 1912. до 1920.године, ДА ТРЕБА ПОДСЕТИТИ, ДА СЕ ПАМТИ И НИКАДА НЕ ЗАБОРАВИ!
Да је у недељу ујутру, око 6,30 часова (док је већина грађана још спавала) 6.априла 1941. Хитлерова армада "Луфтфафе" (ратно ваздухопловство) из састава 4-те ваздухопловне флоте, са 484.бомбардера, немилосрдно почела да разара Београд и остале веће градове у нашој прелепој отаџбини. Само у Београду је тог дана погинуло око 4000 цивила а о материјалним разарањима и да не помињем (имамо о томе читаве томове књига и бројне текстове).
Зар није заслужила ова држава и овај народ, а поготову наши млади, да им се каже и да их подсетимо, ДА ЈЕ ЈЕДИНА НАЦИОНАЛНА БИБЛИОТЕКА У СВЕТУ НАМЕРНО ГАЂАНА И ДО ТЕМЕЉА СПАЉЕНА, била баш наша национална библиотека на Косанчићевом венцу? Библиотека као културно добро и цивилни циљ, гађана по изричитом и личном наређењу Хитлера са запаљивим а не експлозивним бомбама, које развијају температуру од 2.500 степени, а распрснути комадићи по 1.300.степени. Па зар није требало данас подсетити, да је циљ био УНИШТИТИ ИСТОРИЈУ, КУЛТУРУ И НАЦИОНАЛНО БЛАГО ЈЕДНОГ НАРОДА? Ког и каквог народа? Па народа староседеоца на Балкану, коме се упорно прекраја историја и покушава вештачки доказати да је ето дошао однекуд, овде у 7.веку или да заговорници тзв. "Бечко-берлинске школе" буду још убедљивији и прецизнији, тачно 627. године (по Порфирогениту седмом и његовој књизи УПРАВЉАЊЕ ЦАРСТВОМ), тамо негде иза Карпата и то као дивље хорде. Е па лепо, а историјске списе егзактних наука попут археологије, нумизматике, филологије и слично, које доказјују нешто друго, е то спалимо до темеља.
А спаљено је:
354.000 књига,
500.000 различитих свезака,
1.365 ћирилских рукописа,
1.700 оријенталних - турских документа о Србији и Инкунбала,
1.500 картографских и графичких збирки,
4.000 часописа,
1.800 различитих новина,
Повеље од 12 до 17.века,
Преписка и личне библиотеке значајнијих личности из културне и политичке историје Србије и Југославије, попут:
Вука Караџића, Доситеја Обрадовића, Ђуре Даничића, Јанка Шафарика....
И чега све још не?
Ништа није спасено. СВЕ ЈЕ, АМА БАШ СВЕ ИЗГОРЕЛО. А горело је пуна три дана, све до 9.априла поподне.
Поред Народне библиотеке потпуно су уништена још 682.објекта и 1.601 оштећен, од 440.ТОНА АВИО БОМБИ "ИЗРУЧЕНИХ" НА БЕОГРАД у четири налета (удара) тог дана и то:
први од 6.50 до 9.00 ч,
други од 12 ч,
трећи од 15,30 до 18 ч и
четврти око 19 ч.
И на то не треба подсетити! НЕЗАХВАЛНО да незахвалније према својој историји и својим прецима НЕ МОЖЕ БИТИ!
Зар не треба одати дужни пијетет и 11-орици храбрих јунака, пилота 6. ловачког пука, који су храбро узлетели са ратним авионима и улетели у немогућу борбу на небу, унапред осуђену на неуспех, положући своје младе животе на ОЛТАР ОТАЏБИНЕ? Па зар нису заслужили подсећање данас, на свој хероизам, патриотизам, родољубивост, војничку част и заклетву и шта још све не?
СВАКАКО СУ ЗАСЛУЖИЛИ, АЛИ ЕТО, НАШИ ДНЕВНИ ЛИСТОВИ НИСУ ИХ СЕ СЕТИЛИ.
Онда бар да их се сетимо ми и при том млађим генерацијама пренесемо и следеће:
У операцији коју је Хитлерова фашистичка Немачка назвала кодним знаком "ОДМАЗДА" у бомбардовању, немилосрдно су сравњене са земљом болнице, цркве, жел.станице, пијаце...!. Па честити потомци, а зашто баш "ОДМАЗДА"? Да није можда и због оне 1914,1915,1916,1918. или прецизније рећи, због пораза који је ГОЛИЈАТ (читај царска Немачка) доживео од ДАВИДА (читај мала краљевина Србија) у тој великој историјској војни. Да ли је случајно коинциденцијом или можда плански као пандам на "МАРШ НА ДРИНУ" знак за почетак напада, на Радио Берлину у 05,20 часова тог 6.априла, био баш "МАРШ ПРИНЦА ЕУГЕНА" аустријског композитора Андреаса Леонарда? А да подсетим принц Еуген је ЕУГЕН САВОЈСКИ који је ослободио Београд почетком 18.века, а елитне немачке јединице носиле су назив "ПРИНЦ ЕУГЕН", или можда зато што је и Хитлер рођен на исти датум када и он 20.априла? Остаје нам да нагађамо о симболици датума и њихових преклапања или да се свако определи како мисли? АЛИ ПОУЗДАНО ЗНАМ И СИГУРАН САМ - ДА НИКАДА НЕ СМЕМО ДА ЗАБОРАВИМО.
Е па честити моји потомци, ми смо стицајем историјских околности управо ти чланови УДРУЖЕЊА ПОТОМАКА РАТНИКА ОД 1912 до 1920. ГОДИНЕ који часно и поносно баштинимо и чувамо сећање на те своје сјајне претке и чисту националну историју И ЕТО, НИСМО ЗАБОРАВИЛИ, МОЖДА ОПРОСТИМО АЛИ НИКАДА НЕЋЕМО ЗАБОРАВИТИ.
Пише Проф. хаџи Сретен Цветојевић – Цвеле, председник Општинске организације Савеза удружења потомака ратника Србије 1912-1920. "Браћа Рибникар" Љубовија.