На данашњи датум 3.априла 1915.године у ваљевској болници (од пегавог тифуса) умрла је велика СРПСКА хероина, добровољна болничарка ДУНАВСЕ ДИВИЗИЈЕ првог позива, сликарка
и добротворка НАДЕЖДА ПЕТРОВИЋ у својој 41.години живота.
Велика патриоткиња која се дивила и следила слободарске идеје краља Петра првог Карађорђевића, предводила протесте против Аустроугарске након анексије БиХ, била другарица са Драгутином Димитријевићем "Аписом", једна од оснивача Кола српских сестара и њихов први секретар, дивила се ипресионистима а посебно француском сликару Монеу, оставила иза себи велики сликарски опус са преко 300 уља на платну и око 100-ак кроки скица, цртежа и акварела, сликар и фотограф и шта још све не?
Носилац ордена Светог Саве и 5 других.
Српски народ јој се одужио подизањем бисте у природној величини у Пионирском парку Београд и испред Гимназије у Чачку. Основне школе у Великој Плани и на Новом Београду поносно носе њено име.
А општинска организација Савеза удружења потомака ратника Србије 1912-1920. "Браћа Рибникар" Љубовија и епархија шабачка, одужили су јој се њеним препознатљивим ликом, болничарке славне СРПСКЕ војске на новоподигнутом Спомен-храму 2018.године (са леве стране главних улазних врата спомен-храма) на исполинском Мачковом камену. Баш у близини места (МИЛЕТИНЕ КОСЕ) где се тог страшног септембра 1914.године, налазила пољска болница ДУНАВСКЕ ДИВИЗИЈЕ првог позива у којој је Надежда улагала надчовечанске напоре да помогне и пружи помоћ безбројним рањеницима српске војске који су непрекидно пристизали са коте 924. (Мачков Камен) и околних положаја према Перуники и Кошутњој стопи.
ПС. Прочитајте чувено Надеждино писмо које је 25. септембра 1914.године написала из горе наведене пољске болници, у коме између осталог наводи да је у болницу за 4 дана допремљено више од 4000 тешких и лаких рањеника српске војске.....
НЕКА ЈЕ ВЕЧНА СЛАВА И ХВАЛА нашој великој, храброј и племенитој ПРЕТКИЊИ - НАДЕЖДИ ПЕТРОВИЋ.
Пише Проф. хаџи Сретен Цветојевић – Цвеле, председник Општинске организације Савеза удружења потомака ратника Србије 1912-1920. "Браћа Рибникар" Љубовија.
Велика патриоткиња која се дивила и следила слободарске идеје краља Петра првог Карађорђевића, предводила протесте против Аустроугарске након анексије БиХ, била другарица са Драгутином Димитријевићем "Аписом", једна од оснивача Кола српских сестара и њихов први секретар, дивила се ипресионистима а посебно француском сликару Монеу, оставила иза себи велики сликарски опус са преко 300 уља на платну и око 100-ак кроки скица, цртежа и акварела, сликар и фотограф и шта још све не?
Носилац ордена Светог Саве и 5 других.
Српски народ јој се одужио подизањем бисте у природној величини у Пионирском парку Београд и испред Гимназије у Чачку. Основне школе у Великој Плани и на Новом Београду поносно носе њено име.
А општинска организација Савеза удружења потомака ратника Србије 1912-1920. "Браћа Рибникар" Љубовија и епархија шабачка, одужили су јој се њеним препознатљивим ликом, болничарке славне СРПСКЕ војске на новоподигнутом Спомен-храму 2018.године (са леве стране главних улазних врата спомен-храма) на исполинском Мачковом камену. Баш у близини места (МИЛЕТИНЕ КОСЕ) где се тог страшног септембра 1914.године, налазила пољска болница ДУНАВСКЕ ДИВИЗИЈЕ првог позива у којој је Надежда улагала надчовечанске напоре да помогне и пружи помоћ безбројним рањеницима српске војске који су непрекидно пристизали са коте 924. (Мачков Камен) и околних положаја према Перуники и Кошутњој стопи.
ПС. Прочитајте чувено Надеждино писмо које је 25. септембра 1914.године написала из горе наведене пољске болници, у коме између осталог наводи да је у болницу за 4 дана допремљено више од 4000 тешких и лаких рањеника српске војске.....
НЕКА ЈЕ ВЕЧНА СЛАВА И ХВАЛА нашој великој, храброј и племенитој ПРЕТКИЊИ - НАДЕЖДИ ПЕТРОВИЋ.
Пише Проф. хаџи Сретен Цветојевић – Цвеле, председник Општинске организације Савеза удружења потомака ратника Србије 1912-1920. "Браћа Рибникар" Љубовија.