Честити потомци и поштовани пријатељи!
Подсетимо се да је данас 107. годишница једног од најзначајнијих датума у нашој војној историографији, па и историји уопште.
На данашњи датум 15.12.1914.год. након једномесечних крвавих борби, победоносно је окончана КОЛУБАРСКА или СУВОБОРСКА БИТКА (дефанзивна у првој и офанзивна у другој фази). А битка на Колубари је по оцени страних и признатих стручњака КЛАСИЧНА БИТКА и по идеји и по начину њеног извођења и коначно и по сјајно постигнутим резултатима. Она у суштини представља и врхунац свих наших напора и вештине командовања. У њој су, под најтежим приликама, које су ретке у ратној историји, и у неравноправној борби, до ногу потучене вишеструко надмоћније аустро-угарске снаге или тзв. "Балканска војска" под командом генералисимуса или фелдцајгмајстора ПОЋОРЕКА, потпуно очишћена отаџбина од непријатељске војске и коначно решен рат у нашу корист, те прве ратне 1914.
Колубарска битка је широм целог света прославила име СРПСКЕ ВОЈСКЕ, прибавила јој дивљење и поштовање и пријатеља и непријатеља, а нама самима и нашим савезницима улила веру и наду у крајњу победу. При том, велики и сјајни војнички успех у битци на Колубари није имао само локални значај за нас саме, већ је био и од општег значаја и повољно је одјекнуо и на целину светског ратишта и војне операције наших савезника. Свакако треба имати у виду, да је битка на Колубари а за савезнике на јужном савезничком фронту била исто што и битка на МАРНИ на западном фронту, која је спасила Француску, а са њом и све савезнике. Зато и говоримо да је битка на Колубари наша "српска Марна" јер је спасила Србију и Балкан.
Стога из свих горе наведених разлога, битка на Колубари је врло важна и врло интересантна за проучавање са гледишта војног, политичког и психолошког, како за официре, који ће у њој наћи веома интересантне и више него важне поуке за вођење и командовање трупама, али исто тако и за политичаре и државнике, па у крајњој линији и све оне које занима наша војна и историја уопште. ЗАТО СЕ КАО ТАКВА И ДАНАС ИЗУЧАВА НА СВИМ ЗНАЧАЈНИЈИМ ВОЈНИМ (КОПНЕНИМ) АКАДЕМИЈАМА СВЕТА.
А зашто се изучава на војним академијама?
Па када изоставим, као што сам на почетку рекао њен велики и немерљиви значај у политичком и психолошком смислу а базирамо се само на војни, он би био у следећем:
Прво:
ВЕЛИКИ СТЕПЕН ВЕШТИНЕ НАШЕГ КОМАНДОВАЊА УОПШТЕ, А ПРЕВАСХОДНО ВИШИХ КОМАНДИ.
ПЛАН битке био је потпуно правилан (а учили смо некада МОЛТКЕА и онај његов тзв."Систем дер Аусхилфен" или "систем испомагања") и резултат је зреле и промишљене процене ситуације на терену. А треба издвојити два најкарактеристичнија или најмаркантнија момента:
ПОЧЕТНИ (прелазак из дефанзивних у офанзивна дејства) који резултира пробојем непријатељског фронта и гоњењем главне непријатељеве оперативне групе (ВИ армија) и ЗАВРШНИ тзв. (БЕОГРАДСКА ОПЕРАЦИЈА).
Извођење оваквог плана било је брзо, енергично, тачно и прилагођено приликама на војишту и бојишту током КОЛУБАРСКЕ битке.
Друго:
НАШ МАНЕВАР ПО УНУТРАШЊИМ ОПЕРАЦИЈСКИМ ПРАВЦИМА, који је по својој природи уопште тешко изводљив, изведен је неочекивано, брзо, тачно, правилно и потпуно.
Треће:
ПРОМЕНА ПРАВЦА ДЕЈСТВА II (друге) и III (треће) АРМИЈЕ СА ЗАПАДА НА СМЕР ПРЕМА БЕОГРАДУ и њихову концентрацију у току битке и под борбом на ново бојиште за београдску операцију. А она је захтевала превасходно много смелости да се као таква предузме, а потом вештину и брзину да се успешно изведе.
Четврто:
У ИЗВОЂЕЊУ КОЛУБАРСКЕ БИТКЕ (офанзивно) У ЦЕЛИНИ примењене су СЛОЖЕНЕ ОПЕРАЦИЈЕ у дејствима ПРВЕ АРМИЈЕ И УЖИЧКЕ ВОЈСКЕ са једне, а БЕОГРАДСКА ОПЕРАЦИЈА са друге стране.
Пето:
ГОЊЕЊЕ НЕПРИЈАТЕЉА, извођено је без прекида и дању и ноћу (брзо и непрекидно) са таквом енергијом која свима може да послужи као пример.
Шесто:
ПСИХОЛОШКИ МОМЕНАТ. Када услед прекомерног напрезања и патњи клоне телесна снага једне војске, онда са њом опадне и јачина воље. А стање наше војске пред почетак КОЛУБАРСКЕ битке било је скоро катастрофално и у војничком и у националном смислу. Јер након нашег непрестаног повлачења почев од октобра са Дрине, нико не би могао ни помислити, да једна војска са опалим моралом, страховитим људским и материјалним губицима, оскудицом и у храни и муницији, а поготову скоро без артиљеријске муниције и изнад свега сазнањем и личним увидом у страховита и нечувена зверства које чине непријатељски војници и официри над цивилним становништвом у освојеним областима - МОЖЕ МОМЕНТАЛНО ДА СЕ ПРИБЕРЕ, ЗАУСТАВИ ЕЛАН ПОБЕДОНОСНОГ НЕПРИЈАТЕЉА И СВОМ СИЛИНОМ И ЕНЕРГИЈОМ ИЗ ТАКВОГ СТАЊА И ДЕФАНЗИВЕ КРЕНЕ У ОФАНЗИВУ НА ЦЕЛОЈ ДУЖИНИ ФРОНТА И ИЗВОЈУЈЕ ЈЕДНУ ОД НАЈВЕЛИЧАНСТВЕНИЈИХ ПОБЕДА У ВЕЛИКОМ РАТУ.
Седмо:
ИЗВРШЕНА БРЗА ПОПУНА изнемогле и деморалисане наше војске регрутима, жандармима и на брзину обученим људством из јужне Србије.Посебно је значајна попуна, у међувремену из Француске пристиглом и у војним заводима Крагујевца прерађеном артиљеријском муницијом. То је био један од кључних момената за повраћај пољуљаног и скоро потпуно изгубљеног морала војске. Старешине поново задобијају изгубљени утицај и углед, а попуцале везе дисциплине враћају се у ред.
Осмо:
ЗАУСТАВЉЕНО ПОВЛАЧЕЊЕ НАШЕ ВОЈСКЕ И ДАЉЕ НАПРЕДОВАЊЕ НЕПРИЈАТЕЉА. Самим тим отклоњен је велики део кризе код наше војске и почео је да се повраћа морал војника.
Девето:
ПОСЛЕ СТАБИЛИЗАЦИЈЕ, ВРХОВНА КОМАНДА ВРШИ ПОДРОБНО ПРОУЧАВАЊЕ СИТУАЦИЈЕ НА ВОЈИШТУ И БОЈИШТУ у циљу предузимања ОФАНЗИВЕ.
Десето:
ДОЛАЗАК КРАЉА ПЕТРА ПРВОГ НА ФРОНТ ИИ (друге) армије у данима наше највеће моралне кризе, његови разговори са војницима у рововима и његово храбрење и подстицање на истрајност у борби, учинили су много на огромном подизању морала и самопоуздања код војника. То уливање наде и вере у лепше дане своје отаџбине, било је немерљиво корисно, а посебно за морал војске јер се та вест пронела као пожар од војника да војника на целој линији фронта.
Једанаесто:
ДОНЕТА ОДЛУКА ДА СЕ ОДМАХ ПРЕЂЕ У ОФАНЗИВУ И НЕПРИЈАТЕЉ НАПАДНЕ СВОМ СИЛИНОМ И ЕНЕРГИЈОМ.
Ово је други кључни моменат у отклањању моралне кризе код наше војске и који је по наш успех био можда и од кључне важности.
Трећи и завршни моменат у отклањању наше кризе био је:
УСПЕШАН ПОЧЕТАК И ДАЉЕ УСПЕШНО ИЗВОЂЕЊЕ ОФАНЗИВЕ НАШЕ ВОЈСКЕ, које је у почетку постепено а потом и потпуно отклонило нашу моралну кризу и повратило изгубљени морал и самопоуздање а на другој страни дефинитивно срушило морал и снагу непријатеља.
И НА КРАЈУ:
Рат код сваког народа открива све његове мане и слабости, али исто тако испољава и све његове врлине. Битка на Колубари открила је драгоцене моралне и интелектуалне изворе нашег народа и потврдила стару истину: ДА ЈЕ РАТ БОРБА МОРАЛНИХ ФАКТОРА А ПРЕ СВЕГА БОРБА ВОЉЕ, И ДА ЈАЧА ВОЉА И ИСТРАЈНОСТ УВЕК ПОБЕЂУЈУ.
Зато нека је заувек слава, част и незаборав нашим СЛАВНИМ ПРЕЦИМА - ДИВ ЈУНАЦИМА СА КОЛУБАРЕ и свих других знаних и незнаних бојишта, ратишта и стратишта.
На крају, да би смо заокружили причу, односно целовитост подсећања на КОЛУБАРСКУ БИТКУ, желим да Вам предочим и званичне податке Врховне команде наше војске, о задобијеном ратном плену у КОЛУБАРСКОЈ БИТКИ.
Од почетка рата у августу 1914. и ЦЕРСКЕ БИТКЕ, па до 16.новембра 1914.год. и почетка Колубарске битке, било је заробљено 243 официра и 13.691 војника и заплењено:
50 топова, 2 лафета, 105 кара, 15 митраљеза, 10.000 пушака, 500 кола, 5 каса, 7 пољских кухиња и много другог ратног материјала.
А у КОЛУБАРСКОЈ БИТКИ:
Заробљено је 323 официра и 42.215 војника.
Заплењено:
43 ратне заставе (Српска војска није изгубила ни једну током целог Првог светског рата), 142 топа разних калибара, 29 лафета, 386 кара за топове, 71 митраљез, 60.000 пушака, 2 аероплана (авиона), 5 аутомобила, 37 великих санитетских кола нарочитог модела, 3.500 кола са муницијом, пионирским, санитетским и осталим потребама, 3 касе, 52 пољске пекаре, 45 кухиња, 184 самара за товарне коње и 4.000 коња. Наравно још пуно другог материјала и хране.
И на крају да резимирам.
УКУПНО ОД ПОЧЕТКА РАТА августа 1914. па до 15.децембра 1914.године, заробљено је:
566 официра и 55.906 војника.
Заплењено:
192 топа разних калибара, 31 лафет, 491 кара, 86 митраљеза, 70.000 пушака, 2 аероплана (авиона), 52 пољске кухиње... и огромна количина осталог ратног и коморског материјала.
Пише Проф. хаџи Сретен Цветојевић – Цвеле, председник Општинске организације Савеза удружења потомака ратника Србије 1912-1920. "Браћа Рибникар" Љубовија.