Нa данашњи дан, пре 6.година, тачније 13.јуна 2015. посетили смо и организовали комемероцију у спомен-костурници и спомен крипти наших предака (војника и интернираца) у ЈИНДРИХОВИЦАМА (Република Чешка).
Венац у име САВЕЗА положила је делегација у саставу:
Председник Савеза, сада покојни ЉУБОМИР МАРКОВИЋ, госп. ДЕЈАН РАНЂЕЛОВИЋ председник удружења "ВИДОВДАН" из Карлових Вари и госпођа ЈЕЛЕНА ДЕВИЋ из Београда (која је овде након више од двадесет година упорног тражења сасвим случајно, пронашла гроб свога прадеде - интернирца са подручја Бијељине).
Помен у крипти обавио је наш свештеник из Подгорице (кога смо опет сасвим случајно или вољом Божијом затекли са породицом на бензинској пумпи у Карловим Варима и замолили да нам се придружи и чинодејствује на комеморацији). Прихватио је понуду без размишљања и у име свих неизмерно му ХВАЛА и нека му Господ Бог за показану веру, љубав и самопрегор узврати обиљем своје Божанске милости.
О историјату логора ЈИНДРИХОВИЦЕ, мукама и патњама наших предака логораша као и подизању и одржавању спомен-костурнице и спимен-крипте, врло емотивно говорио нам је "брат" Дејан Ранђеловић, коме је том приликом за показану бригу и пажњу на очувању СРПСКИХ споменика уручен ЗАВЕТ РАТНИКА и пригодни поклони.
О Спомен-костурници, спимен-крипти и Српском војничком гробљу ЈИНДРИХОВИЦЕ, наводим следеће:
Налазе се око 25.км удаљене од бање Карлове Вари (познате и по чувеном филмском фестивалу) у данашњој Републици Чешкој а у близини Терезина и границе са Немачком.
Ово гробље је заједно са Матхаузеном једно од наших највећих гробаља из "Великог" рата, ван граница отаџбине СРБИЈЕ.
Иначе, током "Великог" рата од 1915.до 1918.године, ту се налазио највећи концентрациони логор на територији Аустроугарске монархије. Кроз њега је прошло више од 40.000 логораша (Срби, Руси, Румуни, Италијани..), али на нашу несрећу, убедљиво највише СРБА (заробљених војника и интернираних цивила). Интернираних цивила било је са подручја целе Србије а највише из Шумадије, Пожаревца, Ваљева и делова БиХ насељене православним СРПСКИМ становништвом.
Радило се у крајње суровим и нехуманим условима у оближњем каменолому, градњи путева и мостова, резервоара за воду, фабрици конзерви и подизању хемијске фабрике у граду Соколовцу (удаљеном око 30-ак км) а у који су логораши свакодневно одлазили и враћали се пешице. У логору нико није убијан, али се због исцрпљености свакоднеим тешким физичким радом, недостатком хране, лекова и присутним болестима и заразама умирало на сваком кораку (у просеку 40-ак дневно).
По завршетку рата, први председник Чекословачхе и велики поштовалац и пријатељ СРПСКОГ народа ТОМАШ ГЕРИК МАСАРИК, поклонио је ову парцелу земљишта краљевини СХС ради подизања СПОМЕН-КОСТУРНИЦЕ.
Иста је подигнута 1931.године и у њеној крипти налазе се ПОСМРТНИ ОСТАЦИ 7.100 СРБА и 189 РУСА у исто толико дрвених нумерисаних ковчега. Све их је прикупио свештеник и чувар тог светог места МИЛИВОЈ ЦВРЧАНИН (нека га Свевишњи Господ награди рајским насељем) и тадашњи чешки конзул у Југославији госп.ВЛАДИМИР ХРЕБИК, који је великим личним залагањем и новчаним средствима помогао подизање овог меморијалног здања (спомен-костурница и спомен-капела унутар исте).
У спомен капели налазе се и посмртни остаци наших 88 војника који су 1918-1919.г. умрли у Холандији а 1938.године у металним ковчезима преко Немачке пребачени овде у спомен капелу као своје последње и трајно почивалиште.
Такође, горе поменути ДЕЈАН РАНЂЕЛОВИЋ је пре двадесетак година на око 5. км од спомен-костурнице у шуми пронашао СРПСКО ВОЈНИЧКО ГРОБЉЕ са око 1600 гробова.
И на крају!
У име наших великих мученика ПРЕДАКА и нас њихових недостојних и посебно према њима грешних ПОТОМАКА, једно велико и НЕИЗМЕРНО ХВАЛА господину ДЕЈАНУ РАНЂЕЛОВИЋУ (некадашњем председнику Православне омладине у Чешкој и садашњем иницијатору и оснивачу Удружења "ВИДОВДАН" чији је циљ обнављање и одржавање српских гробаља на територији Чешке) који је годинама сопственим средствима и са фанатичном несебичношћу и упорношћу финансирао и одржавао споменички комплекс без помоћи бивше нам заједничке државе Југославије и садашње отаџбине СРБИЈЕ.
Да се не заборави и да ПОТОМЦИ заувек памте.
Пише Проф. хаџи Сретен Цветојевић – Цвеле, председник Општинске организације Савеза удружења потомака ратника Србије 1912-1920. "Браћа Рибникар" Љубовија.