Честити потомци и поштовани пријатељи!
На нашу жалост, као и претходне 2020.године, на данашњи 19.април ПОСЕБНО ЗНАЧАЈАН ДАТУМ ИЗ СРПСКЕ ИСТОРИЈЕ, због поштовања епидемиолошких мера на спречавању ширења вируса COVID 19, нећемо бити у могућности да адекватно и достојно значају истог обележимо овај датум.
Па ако већ нисмо у могућности да окупимо заједничке делегације нашег САВЕЗА, Удружења потомака ратника 1912-1920.година и представника градова и локалних самоуправа из Београда, Шапца, Ужица, Смедерева, Кладова и Љубовије на полагању венаца и округлом столу у једном од истих, онда бар, да на овај начин (интерактивним путем) упознамо наше чланове и пријатеље СА ЗНАЧАЈЕМ ИСТОРИЈСКОГ 19.АПРИЛА 1867.ГОДИНЕ И ПО ЧЕМУ ЈЕ ОН ТО ТАКО БИТАН ЗА СРПСКУ ИСТОРИЈУ?
А битан је, јер 19.април 1867.год. представља један од најзначајнијих датума из Српске историје.
А као последица убиства српског дечака на Чукур чесми (недеља Св.Тројице 1862.године) и бомбардовања српског дела Београда, на захтев Србије и велику дипломатску активност кнеза Михаила код гарантних сила и царске ПОРТЕ (тражећи заштиту од ТУРСКЕ) иницирано је одржавање тзв. "КАНЛИШКЕ КОНФЕРЕНЦИЈЕ". А иста је одржана у месту КАНЛИЏА поред Истанбула у летњој резиденцији великог везира ФУАД паше. Конференција је започела 22.јула 1862.године и трајала је све до 4.септембра на укупно одржаних 10. састанака.Турску су представљали велики везир ФУАД паша и министар спољних послова АЛИ паша а гарантне силе чланице ПОРТЕ , заступали су редовни акредитовани дипломатски представници Енглеске, Француске, Аустрије, Пруске, Италије и Русије у Цариграду. КАНЛИШКИ СПОРАЗУМ садржи 12.чланова и ПРОТОКОЛ је потписан 4.септембра, а преточен је у ЦАРСКИ ФЕРМАН и предат је у подне 24.септембра лично књазу МИХАИЛУ од стране мухафиза београдске тврђаве РАШИД паше. Реализован је исељајем и рушењем УЖИЧКЕ тврђаве крајем септембра и СОКОЛСКЕ у октобру 1862.г. А завршио се ослобађањем и коначним исељајем турског становништва и предајом Србији градова Београда, Шапца, Смедерева, Фетисама (данашње Кладово) и острва-тврђаве Ада кале од 19.до 26.априла 1867.године.
На данашњи дан 19.априла (а по старом календару 6.априла) 1867.године испред зидина Калемегдана, тачно у 10 h и уз присуство огромног броја грађана из Београда, Панчева, Земуна... започела је и званична предаја кључева горе наведених градова, од стране заповедника Београдске тврђаве АЛИ РИЗА паше књазу МИХАИЛУ ОБРЕНОВИЋУ.
Поред књаза примопредаји је присуствовала и цела влада кнежевине Србије на челу са председником и министрима, митрополитом СПЦ-е Михаилом, председником Савета и свим конзулима (дипломатски представници страних земаља), више чиновништво, као и народним изасланицима из целе Србије уз свечано постројену кнежеву гарду. АЛИ РИЗА паша сачекао је долазак књаза на свечану бину у пратњи свог комплетног генералитета.
По предвиђеном протоколу, књаз Михаило у пратњи своје јахаће гарде и једног пешадијског вода на белом коњу хату појавио се тачно у 10 h. Обучен у свечану надвојводску (ђенералску) парадну униформу (црвени мундир са белим панталонама и тророги шешир са великом перјаницом), дочекан је громогласним клицањем присутног народа и поздравом постројене српске и турске војске. На свечаној трибини дочекао га је Али Риза паша - дубоко се поклонивши.
Након читања ЦАРСКОГ ФЕРМАНА (турског султана АБДУЛА АЗИЗА) на турском и српском језику у знак поздрава и тријумфа огласио се 21.топовски плотун. Тада је пред постројеним турским батаљоном Али Риза паша на црвеном кадифеном јастучету опточеним златним гајтаном, књазу МИХАИЛУ предао кључеве горе наведених градова. Уз звуке песме ПРАГ ЈЕ ОВО МИЛОГ СРПСТВА, књаз их је високо подигао да би их сви видели. На бедемима КАЛЕМЕГДАНСКЕ ТВРЂАВЕ тада се поред турске, подигла и завијорила и СРПСКА ЗАСТАВА.Турски војници су сишли са бедема а на њихово место стали су српски војници. Тада је књаз Михаило свечано и победоносно на белцу хату (иначе поклон добијен од султана АЗИЗА приликом званичног пријема књаза Михаила у Цариграду - палата ДОЛМА БАХЧЕ од 27 до 30.марта 1867.године) ујахао у Калемегданску тврђаву. Касније је у исту ушао и српски МИТРОПОЛИТ МИХАИЛО са свештенством да је освешта.
Док је у целом Београду трајало општенародно весеље и коло се вило од Савамале преко Славије и Калемегдана до Савамале без прекида, турски војници силазе на пристаниште и укрцавају се у српски пароброд ДЕЛИГРАД (купљен 1861.године у Италији, дуг 58, широк 7 m, јачине 100 KS, 450 т носивости и плаћен 130.000 форинти) који ће их превести до Рашчука и Видина. Иначе ДЕЛИГРАД је пловио под нашом српском заставом јер је то након "ЈЕДРЕНСКОГ МИРА" одобрио лично султан. Такође, Делиград је превезао и турске војне посаде из Шапца, Смедерева, Фетисама и острва АДА КАЛЕ. А као што сам већ навео из Ужица и СОКОЛ ГРАДА, војне посаде и турско становништво отишле су непосредно пре рушења истих у септембру и октобру 1862.г.
И тако је мудри књаз Михаило (као некада 1830. и 1833.год. његов отац књаз Милош) успео да без испаљеног метка, мудро вођеном дипломатијом ОСЛОБОДИ СРПСКЕ ГРАДОВЕ поробљене још у XV веку, давне 1459.године.
Потпуна независност и повраћен суветенитет наше миле отаџбине Србије, уследиће и формално- правно 1878.године на тзв. "БЕРЛИНСКОМ КОНГРЕСУ".
Честити потомци и поштовани пријатељи.
Наш републички одбор САВЕЗА удружења потомака ратника СРБИЈЕ од 1912. до 1920.године као иницијатор и суорганизатор са градовима домаћинима и градским и општинским организацијама удружења потомака из тих предатих градова, сваке године, почев од 1996. организује 19.априла сусрете, полагање венаца, округле столове и трибине на тему ПРЕДАЈЕ ГРАДОВА СРБИЈИ И КЊАЗУ МИХАИЛУ. Наравно, домаћин је сваке године по један од наведених градова и тако у круг без прекида, ево већ пуних 25. година. Али на жалост из већ познатих разлога (пандемија вируса КОВИД 19. и забранс окупљања) онемогућила је КЛАДОВО (као и прошле године Београд), да ове године буде домаћин 26.обележавања 154.годишњице ПРЕДАЈЕ ГРАДОВА.
По утврђеном реду места домаћина сусрета обележавања ПРЕДАЈЕ ГРАДОВА, на жалост, ове године у прелепом Кладову неће бити делегација САВЕЗА, 6.градова и њихових организација удружења потомака као и уобичајене свечане церемоније полагања венаца испред тврђаве ФЕТИСЛАМ, али поштовани потомци и драги пријатељи, ево у име делегације Удружења потомака ратника 1912-1920."Браћа Рибникар" Љубовија, која од 1996.године није изостала ни са једног обележавања (шаљући увек свог представника) нека ово буде опет један интерактивни вид сећања и обележавања овог изузетно значајног датума из србске историје и традиције.
Пише Проф. хаџи Сретен Цветојевић – Цвеле, председник Општинске организације Савеза удружења потомака ратника Србије 1912-1920. "Браћа Рибникар" Љубовија.