Честити потомци, Више пута смо ових дана најављивали 8. септембар као дан са којим почиње 106.годишњица подсећања на почетак тзв. друге фазе или поновног напада Аустроугарске монархије на Kраљевину Србију 1914.године. А наравно, да се ни једног момента није постављало питање, да ли ће АУ након неочекиваног, болног и више него понижавајућег пораза на Церу поново напасти, већ само питање, када ће и на ком правцу напасти? При том, свакако треба имати у виду и личну фрустрацију и жељу за осветом команданта тзв. АУ "Балканске војске" генералисимуса ОСКАРА ФОН ПОЋОРЕКА. Осећај личне понижености и одговорности након срамног пораза на Церу и повлачења преко Дрине и Саве претворио се у његову "ноћну мору" и вероватно је зато упорно инсистирао и захтевао од своје претпостављене команде да му се по већ припремљеном и разрађеном плану одобри НОВИ НАПАД НА СРБИЈУ. Свакако треба истаћи и чињеницу да је у својим захтевима имао и велику подршку шефа дворске канцеларије генерала БОЛФРАСА, министра иностраних послова грофа БЕРХТОЛДА и председника мађарске владе грофа ТИСЕ. И наравно, немојмо заборавити и офанзиву Српске војске у Срем и Босну која је као што сам већ писао претходних дана, директно условила хитну контраофанзиву АУ војске.

Оскар Фон Поћорек

И ето НА ДАНАШЊИ ДАН 8.септембра 1914.године, АУ војска започиње 2.фазу операција притив Србије, познатију као "БИТКА НА ДРИНИ". А битка ће трајати до почетка новембра 1914. год. на фронту дугом преко 170 км од Шапца кроз Мачву, Јадар, Подриње, Рађевину, Азбуковицу и десном обалом Дрине до Рогачице и везе са Санџачко – црногорском војском. Најжешћи и најкрвавији окршаји, (до последњег војника и официра) водили су се на планинском гребену ГУЧЕВА, БОРАЊЕ и ЈАГОДЊЕ (а до самоуништења на коти 924. познатијој као МАЧКОВ КАМЕН).
А какав је био план напада и како је започео 8.септембра, под маглом на Дрини и Сави, ево да се подсетимо:
АУ 5. армија (под командом ЛИБЕРИЈУСА РИТЕРА ФОН ФРАНКА) појачана са две дивизије, имала је задатак да пређе преко Дрине и Саве у Мачву, а 6. АУ армија (под директном командом генералисимуса ОСКАРА ФОН ПОЋОРЕКА), да пређе преко Дрине и освајањем планинског венца Гучево-Борања-Јагодња- Соколска планина, продре у средње Подриње. Њиховим садејством (5.и 6. АУ армија) требало је опколити и уништити српске снаге у Западној Србији. Обе АУ армије располагале су са 215.000 војника, 500 топова и 400 митраљеза. Супроставиће им се (II и III СРПСКА АРМИЈА) са око 200.000 војника, 306 топова и 114 митраљеза. Наша II (друга) армија била је распоређена од Шапца до ушћа реке Јадар у Дрину, а III (трећа) од ушћа Јадра до ушћа реке Горње Трешњице изнад Љубовије према Б.Башти. Наша III армија имала је 59.847 војника, 88 топова и 43 митраљеза, а њој сучељена 6. АУ армија бројала је 123.953.војника, 165 топова и 92 митраљеза. Тако да је надмоћност агресорске 6.армије у односу на супростављену одбрамбену III српску армију, била у сразмери или односу 2 према 1 у људству и наоружању (наравно у корист агресора). И тако, на данашњи дан 8.септембра 1914.године истовремено у раним јутарњим сатима 5. АУ армија покушава безуспешно преко Дрине да продре у Мачву, а 6.АУ Армија са својим 15. и 16. корпусом користећи густу маглу на Козлуку код Лознице, Дрињачи код Зворника и Полому наспрам Црнче код Љубовије, прелази Дрину и свим снагама устремљује се на освајање планинског венца Гучево-Борања-Јагодња-Соколска планина-Прослоп. Иначе овај венац представља јединствену планинску греду од Лознице до изнад Љубовије и Пецке, са 780-980 метара надморске висине, скоро паралелне са реком Дрином и уједно вододелницом између подручја Подриња, Азбуковице, Рађевине, Подгорине и Јадра. За наше снаге, овај планински гребен као природна баријера затварао је све правце који из рејона Сребренице, Зворника и Лознице (реке Дрине) воде према Крупњу, Пецкој, Осечини и Ваљеву, а за АУ снаге представљао је природни мостобран који ако се освоји може бити више него јак, моћан и пресудни ослонац за даље напредовање ка долинама Јадра и Колубаре, односно пробој према Ваљеву као тадашњем у сваком погледу најбитнијем центру северозападне Србије.

Либеријус Фон Франк

А како наша војска дочекује АУ напад? Командант III (треће) Српске армије генерал ПАВЛЕ ЈУРИШИЋ "ШТУРМ" одлучио се да главним снагама "затвори" долину Јадра, помоћним снагама "другопозивци" брани планински гребен а на самој Дрини постављене су само мање јединице "трећепозиваца".
Борбени распоред III Српске армије изгледао је овако:
ДРИНСКА ДИВИЗИЈА II ПОЗИВА брани фронт на Дрини од СОФИЋА АДЕ до ушћа реке ЖЕРАВИЈЕ (командант пук. КРСТА СМИЉАНИЋ),
ДРИНСКА ДИВИЗИЈА I ПОЗИВА брани фронт на Дрини од реке ЖЕРАВИЈЕ до ушћа БОРИНСКЕ РЕКЕ у Борини (командант пук. НИКОЛА СТЕВАНОВИЋ),
МОРАВСКА ДИВИЗИЈА II ПОЗИВА брани фронт на Дрини од БОРИНСКЕ РЕКЕ до ушћа реке ДОЊЕ ТРЕШЊИЦЕ (командант пук. ЉУБОМИР МИЛИЋ),
ЉУБОВИЈСКИ ОДРЕД брани фронт на Дрини од реке ДОЊЕ ТРЕШЊИЦЕ до ушћа реке ГОРЊЕ ТРЕШЊИЦЕ код Бачеваца изнад Љубовије (командант пук. ПЕТАР МИШИЋ).
Све дивизије III (треће) армије имале су по 3 (три) ПУКА (осим Дринске дивизије И позива), војници су били другопозивци и изузетно лоше опремљени. Фалило је све, почев од оружја, муниције, униформи, обуће, преобуке, санитетског материјала…ЈЕДИНО НИЈЕ НЕДОСТАЈАЛО МОРАЛА!
Јер морал је био више него на високом нивоу. Српски војник је углавном био са села и од укупно око 450.000 војника колико је Србија мобилисала у тродневној мобилизацији до 1.августа 1914 (одзив 100%), са села је било 90%. Значи од сваких 10 војника у одељењу је 9 са села. А војник са села је навикао на сурове услове живота, забринут је за породицу која је остала код куће и летину која није узбрана са њива, али ни једног момента НЕМА ДИЛЕМУ, ДА СЕ ОТАЏБИНА МОРА БРАНИТИ ДО ПОСЛЕДЊЕ КАПИ КРВИ И ПО ЦЕНУ ЖИВОТА.
Тако, под тим условима и са таквим околностима са горе наведеним борбеним распоредом и моралним стањем започела је историјска и епохална "БИТКА НА ДРИНИ" ЦАРСКЕ АУСТРОУГАРСКЕ И КРАЉЕВСКЕ СРПСКЕ ВОЈСКЕ.
Честитии потомци!
Видели смо какав је био распоред снага III (треће) СРПСКЕ АРМИЈЕ на средњој Дрини и како је дочекан 8.септембра 1914.године године напад VI (шесте) АУ АРМИЈЕ!
А какав је био распоред снага наше II (друге) СРПСКЕ АРМИЈЕ на тзв. доњој Дрини у Мачви и како је дочекан напад V (пете) АУ АРМИЈЕ преко Дрине и Саве?

Битка на Дрини

Имајући у виду географски положај и чињеницу да је Дрина у тзв. доњем току од ушћа Јадра и кроз Мачву, доста спорија, кривудава и да је мењајући ток, створила бројне аде и рукавце, команда АУ V (пете) армије у својим плановима рачунала је на много лакше форсирање Дрине и прелазак исте, него VI (шеста) у средњем току између Лознице и Љубовије. При том на разливеном делу тока Дрине између Јање и ушћа у Саву било је места са ширином и мањом од 100 метара и дубинама до 2 метра.
А распоред наше II (друге) армије која је имала задатак да спречи продор непријатеља на наведеном делу Дрине и Саве, био је следећи:
ТИМОЧКА ДИВИЗИЈА I (првог) ПОЗИВА ојачана са још једним пуком 13. II (другог) позива такође Тимочке дивизије, на десној обали Саве од ШАПЦА до реке ЗАСАВИЦЕ у Мачви;
РАВАЊСКИ ОДРЕД (са по једним батаљоном из 14. и 15.пука Тимочке дивизије II позива, два батаљона 6.пука III позива и одељење коњице III позива) на десној обали Саве од ЗАСАВИЦЕ до ушћа ДРИНЕ у САВУ;
МОРАВСКА ДИВИЗИЈА И ПОЗИВА на десној обали Дрине, од УШЋА ДРИНЕ у Саву до ДУБОВИЋА;
КОМБИНОВАНА ДИВИЗИЈА И ПОЗИВА узводно од ДУБОВИЋА до СОФИЋА АДЕ;
ТИМОЧКА ДИВИЗИЈА II ПОЗИВА била је у армијском резерви у рејону села ДУБЉЕ;
И након снажне артиљеријске припреме, у раним јутарњим часовима (око 03 h) 8. септембра 1914.године отпочело је пребацивање пешадије АУ војске на десну обалу Дрине и то:
4 батаљона из састава 79. пешадијског пука јужно од ЛИМАНСКЕ АДЕ, а делови 53.пука из састава 36.дивизије нешто северније од Лиманске аде. Чекала су их у првој линији два пука Моравске дивизије И позива и две придодате пољске батерије артиљерије. Још два пука (1. и 16.) налазили су се спремни у дивизијској резерви, а један коњички обезбеђивао је десни бок дивизије према Сави. Командант II Српске армије генерал Степа Степановић, схватио је да су ту главне снаге непријатеља и одмах је из армијске резерве као помоћ снагама МОРАВСКЕ ДИВИЗИЈЕ I ПОЗИВА упутио шест батаљона пешадије и пет батерија артиљерије из састава ТИМОЧКЕ ДИВИЗИЈЕ II ПОЗИВА.
Захваљујући снажном отпору, овако распоређених наших снага, ниједан војник из АУ 53.пука није могао да пређе Дрину. А из 79.пука АУ војске Дрину су успели да пређу само два пука. Међутим, одмах је уследио жесток противнапад наша два пука (1. и 2.) а као резултат тог противнапада, цитирам извештај из ОПЕРАЦИЈСКИГ ДНЕВНИКА 1.(првог) пешадијског пука, где се констатује да је противнапад био толико снажан да је ова група непријатеља "ЗА НЕПУНИХ ПОЛА САТА…. САТРВЕНА".
Много успешнија била је 9.АУ дивизија која је, како стоји у дневнику "на препад одбацила српске предстраже са ушћа Дрине и убрзо пребацила шест, а затим још три батаљона". На жалост противнапад нашег 3.(трећег) пука није успео, иако је непријатељска 9.АУ дивизија у овом нападу изгубила око 2.000 војника. Међутим због великоих губитака нису могли да наставе даље напредовање и остали су "приковани" уз обалу Дрине.
За то време АУ 21.ландверска дивизија на ЦАРИНАРНИЦИ код РАЧЕ, успела је да пребаци преко Дрине десет батаљона из 41.и 42. бригаде АУ војске, потискујући при том слабије делове нашег РАВАЊСКОГ ОДРЕДА.
ПС. Када је у питању ова 21. ЧЕШКА ДИВИЗИЈА желим да Вас подсетим и на чињеницу да је она након великог неуспеха у Церској битци била стављена под тзв. "ПРЕКИ СУД", али је на личну интервенцију цара ФРАЊЕ ЈОСИФА и команданта тзв. "БАЛКАНСКЕ ВОЈСКЕ" генералисимуса ОСКАРА ФОН ПОЋОРЕКА, 4.септембра 1914.године, ИСТРАГА НАД ЊОМ ОБУСТАВЉЕНА.
На крају да додам, да је АУ 36.пешадијска дивизија покушала да пређе Дрину код села МЕЂАШИ, али је одбијена и враћена на леву обалу Дрине у Босну. Да би преко Дрине били одбачени и делови 9.и 21.АУ дивизије, који су као што сам већ навео успели да се пребаце и задрже на десној обали Дрине, командант II (друге) армије СТЕПА СТЕПАНОВИЋ одлучио је:
да пребаци и остале делове ТИМОЧКЕ ДИВИЗИЈЕ II ПОЗИВА из Клења и Богатића у ПАРАШНИЦУ (иначе то је полуострво омеђено са три стране током реке Саве која ту од ушћа Дрине у Саву па до Бановог брода, прави велики лук дубоко увучен према Сремској Рачи).
Снажним отпором и противнапад ом наших снага 9. и 21. АУ дивизија биле су ПРИМОРАНЕ ДА СЕ ПОВУКУ НА ЛЕВУ ОБАЛУ ДРИНЕ У БОСНУ.
Тако је већ на самом почетку офанзиве АУ 5.АРМИЈА доживела тежак пораз, изгубивши према подацима из ПОЋОРЕКОВОГ ДНЕВНИКА 4175 војника. Такође до 13.септембра 1914.године уопште више нису предузимали никакве офанзивне нападе за прелазак преко Дрине у Србију. Ограничавали су се само на тзв.демонстративна дејства ватром и припремали за нови напад очекујући у међувремену успех на свом десном крилу 6.АУ АРМИЈЕ на Дрини и делова 2.АУ АРМИЈЕ на свом левом крилу у Срему.
За овај почетни успех, командант 2. СРПСКЕ АРМИЈЕ војвода Степа Степановић одао је признање својим јединицама, следећим саопштењем.

Степа Степановић

Цитирам:
"Друга је армија и по други пут сузбила непријатеља са граница своје отаџбине. Овога пута слава припада Моравској дивизији I позива…Са радошћу објављем трупама Друге армије овај сјајан успех Моравске дивизије I позива и кличем јој хвала и слава јој. I Тимочка дивизија II позива пожњела је овога пута и за себе славу… Стога и њој изјављујем похвалу и захвалност. Исто тако и комбинована дивизија заслужује похвалу што је енергично осујетила све покушаје непријатељеве да пређе преко Дрине, као и оне трупе Тимочке дивизије I позива које су напорним маршевима, по највећој жези, хитале на бојиште и стизале у часу кад су биле најпотребније".
Пише Проф. хаџи Сретен Цветојевић – Цвеле, председник Општинске организације Савеза удружења потомака ратника Србије 1912-1920. "Браћа Рибникар" Љубовија.