И ево,данас 26.септембра лета господњег 2018.године по прелепом сунчаном и ветровитом дану започиње наше ходочашће на овом митском острву Феачана а за наше претке пре једног века острву СПАСА и НАДЕ у опоравак и што бржи повратак у ТАМО ДАЛЕКУ отаџбину.
Али пре него што формирамо 6-члану делегацију и кренемо у градску кућу на пријем код градоначелника града Крфа господина Константиноса Николузоса неколико реченица о овом некако "нашем" острву и граду смештеном на јужном крају Јонског мора и на улазу Јадранског мора или боље рећи на морској раскрсници истока и запада. Друго је по величини у групи Јонских острва после монденске Кефалоније површине 592 км,дужине 60 а ширине од 4 до 30 км. Иначе острво и његови становници су права ризница чувара Грчког језика и културе. При том посебно место заузима Хомерова ОДИСЕЈА у којој се описује Крф и његове лепоте када је приликом повратка на своју родну Итаку Одисеј спашен на овом острву од стране њиховог краља Алкиноја и његове прелепе кћерке Наусикаје.Иначе Грци га споносом називају Керкира по архаичном миту о нимфи Керкири у коју је по митологији био заљубљен бог мора Посејдон. Наравно међу странцима је препознатљиво као Цорфу али оно је за нас било и заувек остаје "наш" КРФ. Острво наде,бола и спаса. Зато се ми Срби и данас као и свих претходних 102.године од доласка наших предака на ово место осећамо баш као у својој отаџбини у неком нашем граду и код своје куће. Уосталом у то су се врло брзо уверили сви који су овог пута допутовали а поготову они који су овде по први пут.
У предвиђеном термину тачно у 10h, са својим најближим сарадницима примио нас је сјајни градоначелник господин Константинос и одмах на почетку пре официјелног дела и на нашем језику јасно нам ставио до знања да ми овде нисмо никакви гости већ браћа која живе негде на другој територији и у неким другим градовима али да им је овде заједничка кућа и да у њу увек могу да дођу као у своју кућу. Прелепо братско гостопримство са обострано пуно емоција и речи које долазе из срца а не куртоазно и дипломатично изговорених многима од нас напуниле су очи сузама и то никакав писани текст читаоцима не може да дочара.Иначе нашу делегацију предводио је наравно председник Савеза госп.Љубомир Марковић а њу су још сачињавали председник Покрајинског одбора за КиМ Радољуб Кнежевић, председик Регионалног одбора за западну Србију госпођа Миљка Пиљчевић,председница ликовне секције Савеза госпођица Љиљана Стевановић,песници Даринка Трифовић и Живан Филиповић као и моја маленкост Сретен Цветојевић - Цвеле у име Окружног одбора за Мачвански округ.
Заједно са нашом примљена је и делегација Удружења пензионера са Новог Београда коју је предводио господине Павле Лучић иначе председник наше Градске организације удружења потомака ратника града Београда. Током једносатног пријема разговарало се о досадашњој сарадњи нашег удружења и града Крфа али и о модалитетима и облицима унапређења исте и будућој још разноврснијој и тешњој сарадњи превасходно младих генерација из Србије и Грчке као и града Крфа и градова из Србије. Наравно размењени су обострано поклони а господину градоначелнику упућен је позив да посети Србију и Београд приликом предстојећег централног обележавања 100.годишнице од завршетка Првог светског рата и откривања табле са натписом улице Јаниса Јанулиса што је он са задовољством прихватио и чврсто обећао да се сигурно почетком новембра видимо у Београду.
По изласку са пријема из градске куће са пуним срцем испуњеним топлином "братске" љубави домаћина, кренули смо да нашим сапутницима члановима удружења који су први пут у овом нестварно лепом граду пуном мистике,митологије,историје,архитектуре,музике,игре,обичаја и љубави према србима и Србији покажемо бар мали део знаменитости овог града.
А први облици живота овде виде се у археолошким траговима једне пећине на брду "Свети Матеј из периода каменог доба или временски опредељеног од 70000 до 40000 године пре нове ере. Прошле су овим острвом и овим градом многе цивилизације и многи освајачи и свака од њих оставила је понеки свој траг и то је једна (наравно поред природних) од непроцењивих лепота овог града. Владали су овде.
Коринтћани,Илири,Римљани,Византинци,Нормани,Енети,Венецијанци,Французи, Енглези и коначно од 1864.године острво је изборило своју самосталност и Грчка застава се завијорила на старој тврђави Крфа .Буквално сви су владали овим острвом и градом осим Османлијског царства јер њима то између осталих околности никада није дозволио Свети Спиридон (а ни земљотресу који је 1953.године разорио сва Јонска острва осим Крфа као и куги која је десетковала све осим Крфљана), чије се мошти чувају као највећа реликвија у прекрасној цркви и не случајно свако прво мушко дете у породицама овог града добије име Спиридон.
Зато смо од те прекрасне богомоље подигнуте у садшњем облику 1590.године као најпознатијем религиозном објекту града Крфа и кренули. Наравно прво у храм и поклоњење моштима Светог Спиридона (који је иначе био епископ Кипра и учесник Првог сабора - универзалне конференције цркава у Никеи 325.године) чувару овог чаробног острва који је свакодневно доступан свим онима који за то имају потребу и жељу. А четири пута годишње улицама Крфа износе се мошти Св.Спиридона и у величанственој литији у којој учествују хиљаде људи и многобројни КУД-а и филхармонија острва продефилује светац чувар и многобројни мештани и гости из целог света.
Наравно након изласка из храма неизоставно следи обилазак старог града стешњеног измедју две моћне тврђаве и мора са уским уличицама где се са балкона на балкон може додирнути рукама. Али обилазак свакако мора започети на светски чувеној и познатој СПИАНАДИ. Невероватно леп простор некада предвиђен за велике војне параде а данас предивни парк са тереном за крикет, сеновитим стазама и предивним статуама,платоом за оркесте и онда нестварно лепом променадом чијом целом дужином су кафићи,ресторани и пицерије подељени платоом са чије супротне стране су баште истих тих угоститељских објеката наслоњених на терен за крикет и под високоим и разгранатим крошњама дрвећа која су толико густа да штите и од киша а камоли од сунца. Чувени и непоновљиви ЛИСТОН изграђен у време Француске окупације острва пандам или по угледу на чувену Париску улицу "РИВОЛИ" завршава се на уласку у зграду чувене Јонске академије која је уједно била и први факултет у Грчкој. После уживања уз кафицу на Листону следи обилазак тог старог града Крфа и неизоставно "шопинг" јер је у истом на стотине разноврсних продајних објеката који маме на сваком кораку а разноврсност и шареноликост изложене робе просто "тера" сваког пролазника да бар нешто пазари уз оно обавезно ценкање јер то Грци воле.
Наравно оне који нису љубитељи тзв "шопинга" повели смо у обилазак старе и нове тврђаве као препознатљивих симбола Крфа, а мање заинтересоване за упознавање тврђава са Спианаде кроз капију Византијског музеја на једну пријатну шетњу између старе и нове тврђаве и старог и новог пристаништа по целој дужини обале Јонског мора са које "пуца" невероватан поглед на острва ВИДО и ЛАЗАРЕТ (прихватилиште,болницу на отвореном и масовну гробницу наших предака - војника који су преживели ужас преласка преко Албаније).
А о тврђавама у најкраћем:
Стара тврђава је брдо са тврђавицама на најисточнијем делу града тачно наспрам чувене авеније Листон и игралишта за крикет. Тврђава односно утврђење је право ремек дело архитектуре и доћи на Крф а не посетити тврђаву скоро да је грех односно боље рећи остати сиромашан за један такав визуелни призор.Тврђаву су започели са градњом Византијци у 8 веку а данашњи изглед коначно је добила у 16 веку и карактеристична је по томе што је имала 3 линије одбране подигнуте превасходно за одбану од Османлија. Ипред моста који преко морског канала води у тврђаву налази се статуа војсковође Шуленбурга који је познати бранилац тврђаве од турака и коме је статуа подигнута још за живота 1715.године. Нова тврђава подигнута је на брду изнад старог пристаништа која практично штити град са супротне стране од старе тврђаве и доминантно контролише пристаниште. Изграђена је 1570.године по пројекту француза Франциска Вителија а због њеног подизања порушено је преко 2000 кућа и чувена капија као обележје града Порта Реале. Крајем 17 века у систему целовите одбране додате су јој још две дозидане тврђаве које данас чине једну архитектонску целину "Аврамије" и "Сароко". На жалост један део тврђаве је порушен по захтеву великих сила приликом уједињења седам Јонских острва са данашњом Грчком а други део приликом бомбардовања током другог светског рата.
Мало или много за први дан боравка на Крфу велико је питање? Наравно имајући у виду лепоте,разноврсност и богаство Крфа у сваком погледу, можда је то мало,али гледајући са мог вишегодишњег искуства долазака на овај Српски светионик и српски "Јерусалим" мислим да је више него довољно и у сваком случају за памћење.