Већ трећу годину за редом, Азбуковицу походе чаробњаци рима, ПЕСНИЦИ из Србије, Републике Српске и Црне Горе.
Тако је било и ове од 9.до 11 августа 2024.
Њих тридесетак окупило се пре поласка у Панчеву и Београду а они из Републике Српске директно су допутовали на планину Јагодњу и исполински Мачков камен.
И ето, баш онако како треба, како су то наши славни ПРЕЦИ - ДИВ ЈУНАЦИ заслужили и како је и Господу Богу мило, овогодишње саборовање песника започело је испред СПОМЕН КОСТУРНИЦЕ на крвавој коти 924. попришту једне од најкрвавијих битака Првог светског или "Великог" рата?
Општинска организација удружења потомака ратника 1912-1920. "Браћа Рибникар" Љубовија, као и у претходне две године била је један од суорганизатора Сабора песника у својству домаћина. У име исте као њен председник и уједно потпредседник Републичког одбора САВЕЗА потомака ратника Србије 1912-1920. имао сам изузетну част да заједно са представницима организатора Сабора, књижевницом Милунком Полић - Поповић из Узовнице и госп. Божидаром Витасом из Београда, положим венац пред Спомен костурницу и са свим присутним поклоним сенима наших славних предака див јунака.
Подједнако велика част коју ми је указао организатор али у исто време и још већа одговорност била је одржати историјски час ту пред спомен костурницом и на месту где је септембра месеца пре 110. година, на сваки квадратни метар било пет погинулих и где се крв наших див јунака и агресорских аустроугарских војника лила у "потоцима". При том сматрам и увек ћу мислити, да нико од нас овоземаљских смртника њихових ПОТОМАКА (ма ко то био) није довољно достојан да говори о њима и њиховом јунаштву на овом светом и исполинском месту, јер сви смо се ми о њих много, много огрешили (ЗАБОРАВЉАЈУЋИ ИХ) те да тај и такав непокајни грех никада и ничим нећемо моћи окајати?
А како смо се сви, али баш сви осећали и какве су нас емоције преплавиле, можда најбоље "говоре" сузе на лицима мушкараца, за које кажу да их мушкараци врло ретко или никада јавно пред другима не показују и ако, по мени, мушке сузе нису никакав знак слабости, већ само визуелни израз дубине душе?
О сузама и гласном јецању жена песникиња сувишно је писати, јер је свима јасно да су оне баке и МАЈКЕ и да најбоље и најаутентичније могу да претпоставе какав је тек бол био мајки чији су синови ту на попришту битке и на суседним обронцима планине Јагодње оставили заувек своје младе животе, полажући их на олтар отаџбине Србије, током трајања седмодневног ИСПОЛИНСКОГ боја на Мачковом камену?
Наравно, да смо при повратку са Мачковог камена, само два километра ниже у његовом подножју и раскрсници путева који воде према Крупњу, Поцерини и Мачви на североисток и Љубовији, Ужицу, Дрини и Републици Српској на југозапад, посетили Спомен-храм посвећен Св.Деспоту Стефану Високом а подигнутом у част погинулим у боју на МАЧКОВОМ КАМЕНУ али и свим другим знаним и назнаним бојиштима од Цера, Гучева Колубаре, Човке, Варовнице, Београда, Кајмакчалана, Грумишког виса, Доброг поља, Ветерника, Сокола, Козјака, Црне реке, Горничева, Битоља....
Помолили смо се и упалили свеће за мир и спокој њихових напаћених ратничких и мученичких душа. Наравно упознао сам песнике са историјатом овог спомен храма, почев од идеје за градњу, па до подизања и освећења спомен храма у рекордном року од непуних годину дана (октобар 2017 - септембар 2018) поводом централне манифестације обележавања 100.година или ЈЕДНОГ ВЕКА ОД ЗАВРШЕТКА "ВЕЛИКОГ" РАТА.
Тиме је завршен уводни део овогодишњег саборовања песника на планини Јагодњи.
У наставку пребогати програм их је "водио" у посету манастиру Св. Николаја Велимировића испод Сокола, где сам драге госте такође упознао са историјатом СОКОЛ ГРАДА, манастира и житијем његовог ктитора и задужбинара, сада блаженопочившег владике Лаврентија. Песницима је приређена и пловидба зеленооком лепотицом Дрином, незаборавно песничко вече и дружење на породичном имању Милунке Полић Поповић у Узовници и мало сна те ноћи под планином Бобијом у селу Савковић.
Субота на планинској лепотици БОБИЈИ започела је посетом КРСТУ на Тадића брду, настављена парастосом палим див јунацима са подручја подбобијских и околних села у цркви Св. Лазара српског на Доброј Води, па потом промоцијом ЗБОРНИКА ПЕСАМА са прошлогодишњег саборовања под називом "ЖУБОР РЕЧИ СА БОБИЈЕ"...
мали предах и окрепљење уз срнећи гулаш, па опет "жубор" стихова и риме тих чаробњака ПЕСНИКА до касних вечерњих сати. Још једна ноћ мирног сна у Савковићу без буке и буђење уз јутарњи цвркут птица, па више него храбро и одважно спуштање у кањон реке Трибуће.
На истеку пребогатог викенда са прелепих азбуковачких планина, тешка срца РАСТАНАК и повратак у градску вреву и буку Београда, Панчева и других градова и места, где стихови и риме ових чаробњака ПЕСНИКА никада не могу да имају "арому", лепоту, дикцију и специфичну тежину као ту на прекрасној планинској лепотици Бобији и обронцима испод ње. Али о томе неком другом приликом и у неком другом тексту, посвећеном само теми песничког саборовања у некој другом листу, часопису, подкасту, блогу, fb страници, сајту...
Пише Проф. хаџи Сретен Цветојевић – Цвеле, председник Општинске организације Савеза удружења потомака ратника Србије 1912-1920. "Браћа Рибникар" Љубовија.