Књига мр Слободана Смиљанића "Дрина плаче и памти" промовисана је данас у Атријуму Дома Војске Србије. У њој аутор пише о страдању српског народа у средњем Подрињу у пориоду од марта 1992. до фебруара 1993. године, да се не заборави.
О књизи су говорили професор Хаџи Сретен Цветојевић Цвеле, Љубиша Ђукић, новинар "Гласа Подриња" и аутор.
Професор Хаџи Сретен Цветојевић Цвеле је дао историјски пресек догађаја који су претходили свему што се налази у корицама књиге, о злочину који нам се у 20. веку поновио три пута на истом месту, не само у средњем Подрињу, него на свим подручјима на којима је живело православно српско становништво.
– Књига је жива слика 24 села на подручју општина Братунац и Сребреница, која данас буквално не постоје. Жива слика и жива реч преживелих који су се стицајем околности задесили на том простору и који су имали ту несрећу да посматрају најсуровије иживљавање и мучење својих најмилијих. А већина је завршавала спаљена у својим кућама – казао је професор Цветојевић.
Рецензент књиге Љубиша Ђукић је рекао да књига, замишљена као роман, више представља документарно штиво него приповест о неком догађају. Аутор започиње причу о страдању после краћег увода, у коме је изразио сопствено виђење ситуације на терену средњег Подриња. Потом, пратећи временски след догађаја иде од села до села и бележи ток дешавања. Као искусни хроничар набраја поименице све актере језивих догађаја, не заобилазећи да забележи и све топониме на којима се све ово одвијало. На тај начин сачувао је сведочанство о трагичним догађајима, наводећи имена учесника и описујући на свој начин, сва тадашња дешавања.
– Један по један човек, једна по једна слика, једна по једна судбина, стапају се у смрти и чине страшни мозаик затирања српског живља – рекао је Ђукић и истакао да се први велики удар десио када је спаљено и до темеља разрушено једно српско село – Гниона у околини Сребренице. Било је то на Ђурђевдан 1992. године. Напад су извршили мештани суседних Поточара, предвођени Насером Орићем.
На крају промоције обратио се и аутор књиге мр Слободан Смиљанић. Он је рекао да је идеју да је напише добио након посете непознатог госта, једног генерала Републике Српске, који му је донео 49 страница са забележеним изјавама преживелих актера напада на српска села током 1992. и почетком 1993. године. Замолио га је да те дате изјаве преточи у читљиво штиво и то публикује у разумљивој и читаоцима приступачној форми. Смиљанић се прихватио тог тешког задатка и одговори постављеном захтеву.
Како је током последњег рата у Босни на подручју средњег Подриња страдало 3.500 Срба, данас промовисана књига представља спомен на њих, вечно сећање и запис за оне који долазе за нама.
На скупу су промотери истакли да је од велике је важности и чињеница да је овим Смиљанићевим делом показан и узрок неких других трагичних дешавања која ће се одиграти коју годину касније на том подручју.