Као и сваке године 19.августа на ПРЕОБРАЖЕЊЕ ГОСПОДЊЕ у Текеришу и спомен-комплексу "Церска битка" у организацији Одбора за неговање традиција ослободилачких ратова Владе Србије, града Лознице и Центра за културу "Вук Караџић" Лозница, организована је церемонија обележавања 107. годишњице ЦЕРСКЕ БИТКЕ.
Као и претходне године имао сам обавезу али пре свега и неизмерну част и личну срећу да на том светом и историјском месту заједно са проф. Иваном Стратимировићем председником Градског одбора нашег удружења града Београда у име РЕПУБЛИЧКОГ ОДБОРА САВЕЗА УДРУЖЕЊА ПОТОМАКА РАТНИКА СРБИЈЕ 1912-1920. године и наравно преко 200.000 наших чланова из целе отаџбине нам Србије, положим венац и поклоним се сенима наших славних предака ДИВ ЈУНАКА са Цера, заувек уписаних у бесмртнике светске историјске војне. Неизмеран понос и непоновљив осећај патриотизма је стати и поклонити се испред Спомен-костурнице тих величанствених и непоновљивих војника, подофицира и официра, који су несебично жртвујући своје животе БРАНИЛИ И ОДБРАНИЛИ СВОЈУ ОТАЏБИНУ СРБИЈУ. И не само бранили и одбранили, већ на крајње витешки начин и поштујући одредбе међународног ратног права и понизили неупоредиво бројнијег, наоружанијег и у сваком погледу, сем срчаношћу и вером у коначну победу, јачег агресора. На тај начин, ти наши славни преци - ДИВ ЈУНАЦИ послали су и најбољу могућу поруку свим државама и народима света, који воде одбрамбени рат и бране неотуђиво право на СЛОБОДУ СВОЈЕ ЗЕМЉЕ И СВОГ НАРОДА, да за победу, не само у једној битци већ и у целом рату, није довољно само имати више војника, савременија и далеко бројнија оружја и оруђа, већ је потребно имати војнике и официре који скоро до фанатизма показују оданост и љубав према својој ОТАЏБИНИ али и до скоро нестварних граница људске издржљивости одбијају нападе агресора и у сваком моменту, без обзира на безизлазност ситуације и огромне жртве верују у коначну победу.
А пред грандиозним спомен обележјем, које од 28.јуна (ВИДОВДАНА) давне 1928.године, сваког оног ко прође путем преко Цера, подсети и опомене на величину и значај тог "СРПСКОГ ТЕРМОПИЛА", пре почетка званичне државне церемоније, свештенство рађевског и лозничког намесништва одржало је парастос-помен, палим српским ДИВ ЈУНАЦИМА и стрељаним припадницима 28. ПРАШКОГ ПУКА, који су ту на Церу, одбили да се боре против своје српске православне браће.
Министарка за рад, запошљавање, борачка и социјална питања проф.др. Дарија Кисић - Тепавчевић, предводила је државну церемонију полагања венаца и одавања почасти. Поред министарке венце су положили и представници: Министарства одбране и Војске Србије, Мачванског управног округа, градова Лозница, Шабац, Бијељина, општина Крупањ, Љубовија, Владимирци, Коцељева, нашег САВЕЗА УДРУЖЕЊА ПОТОМАКА РАТНИКА СРБИЈЕ 1912-1920. као и бројна удружења која негују традиције ослободилачких ратова Србије од 1389.године па до данас.
У име домаћина поздравном речју обратио се градоначелник града Лозница, госп.Видоје Петровић а у име Владе републике Србије, министарка Кисић Тепавчевић.
Том приликом министарка је између осталог истакла да су на планинама Церу, Гучеву и Мачковом камену српски војници уз присуство највиших официра у првим редовима, али и краља Петра и његових синова, почела да исписује славне странице српске војне историје.
Наглашавајући да се војничка храброст јунака са Цера изучава и данас на војним академијама широм света, као ремек дело стратегијски изведене војне операције и најсветији пример јунаштва, херојства и патриотизма, министарка Кисић Тепавчевић је поручила ДА СУ ЊИХОВА ДЕЛА БЕСМРТНА.
"Данашња Србија је исто толико храбра и посвећена слободарским идејама и очувању државног суверенитета и територијалног интегритета. Окренувши се будућности, с поносом се сећајући наших ПРЕДАКА, ми ПОТОМЦИ ових великих ЈУНАКА живимо у земљи у којој је реч слобода највећа дужност и обавеза", истакла је госпођа Кисић Тепавчевић.
Такође, нагласила је да је тада Србија успела да порази аустроугарске трупе, супротставивши се војној сили која је у том моменту имала шест пута већу територију и једанаест пута више становника. Србија је тада, како је додала, уједно извојевала и прву победу савезничких снага на европским фронтовима.
"Зато данас, са овог места, где су сахрањени српски војници, поручујемо да се прошлост не заборави, а да се херојски подвизи церских јунака заувек памте. То је наше наслеђе и понос" навела је Кисић Тепавчевић.
Глумци су извели пригодан сценски програм, дијалозима дочаравајући најзначајније моменте битке, а посебно моменат унапређења генерала Стјепана Степе Степановића у чин војводе, као награду за савршен маневар снага и расположивих оружја и оруђа, вешто и смело командовање, луцидност, савршен преглед ситуације током борби и правилан распоред и употребу јединица на ратишту које су резултирале крајњом и величанственом победом.
Завршетком сценског програма, званично је завршена и државна церемонија обележавања 107.годишњице ЦЕРСКЕ БИТКЕ.
Званичне делегације су по завршетку церемоније посетиле Музеј у оквиру спомен комплекса а министарка је том приликом у Спомен књигу уписала "СРБИЈА ЋЕ ЗАУВЕК ПАМТИТИ ВАШУ ХРАБРОСТ. ЖИВЕЛА СРБИЈА."
Уобичајено као и претходних неколико година, након завршетка државне церемоније, ДРУШТВО СРПСКИХ ДОМАЋИНА организовало је за своје бројне чланове и све присутне, пригодан културно-уметнички програм под називом "ЈЕДИНИ ПУТ" и историјски час на тему "САДЕЈСТВО СРПСКЕ И ЦРНОГОРСКЕ ВОЈСКЕ 1914.ГОДИНЕ".
Пише Проф. хаџи Сретен Цветојевић – Цвеле, председник Општинске организације Савеза удружења потомака ратника Србије 1912-1920. "Браћа Рибникар" Љубовија.

Видео број 1 погледајте овде.
Видео број 2 погледајте овде.
Видео број 3 погледајте овде.