На данашњи дан пре 6.година у организацији Републичког одбора САВЕЗА УДРУЖЕЊА ПОТОМАКА РАТНИКА СРБИЈЕ ОД 1912.до 1920. године, посетили смо и организовали комеморацију на СРПСКОМ СПОМЕН ГРОБЉУ НАЂМЕЂЕР (Велики Међер) у СЛОВАЧКОЈ.
У име САВЕЗА, венац је положила делегација у саставу, председник сада покојни Љуба Марковић, наш амбасадор у Словачкој госп. Шани Дермаку и моја маленкост Сретен Цветојевић "Цвеле" из Љубовије. Поред званичне делегације САВЕЗА венце су положили и:
наш конзул у Словачкој госпођа Вера Стојчић, унука једног од логораша госп. Верослава Млађеновић и још неколико удружења потомака.
Иначе логор НАЂМЕЂЕР основан је за СРБЕ у августу 1914. и функционисао је као радни логор све до октобра 1918.године. Налазио се смештен на обали Дунава у 38. типских барака у којима је просечно боравило од 6.000 до 12.000. СРПСКИХ интернираца (међу којима и огроман број жена и деце). Иначе у логору се у појединим периодима налазило и до 20.000 СРПСКИХ ИНТЕРНИРАЦА.
Радили су најтеже физичке послове у каменолому, сечи шума, фабрикама, упућивани на копање ровова на оближњим фронтовима....! Због страшних и нехуманих услова у логору (болести, епидемије, недостатак хране, лекова, лекара, хладноће,..) дневно је у просеку умирало између 60 и 80. логораша. Сахрањивани су ту поред Дунава у мочварном подручју и временом ти гробови су одрањањем обале реке нестали. Такође од 1938.г. када је то подручје у време Трећег рајха потпало под мађарску управу, остаци логора и гробља су потпуно уништени, документација у пожару спаљена и на том простору је направљен велики полигон за обуку паса.
Ипак на основу дела сачуваних докумената и по сећању дела преживелих логораша, сачињен је списак од 5.153 УМОРЕНИХ ЛОГОРАША, иако је тај број објективно много, много већи.
Након комеморације у НАЂМЕЂЕРУ, наш амбасадор у Братислави (Словачка) приредио је пријем у амбасади за све пристигле чланове удружења ПОТОМАКА из Србије. Том приликом, због личног доприноса очувању сећања и неговањa традиција наших славних предака, председник САВЕЗА, сада покојни, Љубомир Марковић, уручио му је високо признање САВЕЗА - ЗАВЕТ РАТНИКА.
Пише Проф. хаџи Сретен Цветојевић – Цвеле, председник Општинске организације Савеза удружења потомака ратника Србије 1912-1920. "Браћа Рибникар" Љубовија.