На годишњицу смрти војводе Радомира Путника, 17.маја напустио нас је пуковник у пензији Љубомир Љуба Марковић, дугогодишњи председник Савеза удружења потомака ратника Србије 1912-1920. Смрт га је затекла у тренутку када је пошао да положи венац на споменик славног војводе.
Рођен је 30.октобра 1937.год. у селу Љештанско код Бајине Баште. По завршеној Војној академији, службовао је у Требињу, Бијељини, Сарајеву, Осијеку, Ужицу, Марибору и Београду где је пензионисан. Био је у пратњи Јосипа Броза Тита. Завршио је Војну академију копнене војске ЈНА, Вишу војну академију и школу националне одбране-Ратну школу у Београду. Предавао је у Центру војних школа и на Факултету народне одбране у Сарајеву.
Сахрањен је 21.маја на Новом Бежанијском гробљу у Београду.
"Последњи пут смо путовали са нашим председником Савеза, али овог пута и једини пут овако како никад нисмо и никад више нећемо. Ми који смо са њим на челу као са вођом пута пропутовали десетине и десетине европских и афричких држава, преваљујући хиљаде и хиљаде километара, одлазећи на комеморације и одавање почасти нашим славним прецима, тужни, уплакани и без иједне речи у колони жалости, путовали смо са њим од капеле па до једне од бројних алеја и његове вечне куће. Испратили смо свог драгог и поштованог председника достојанствено, баш онако како он и заслужује. Био је окружен својом дивном породицом, признањима добијеним током живота, пријатељима, великим бројем венаца и свежег цвећа, знаменитим и познатим личностима и његовим бројним потомцима из организационих делова Савеза, од Суботице на северу, Лесковца на југу, Кладова на истоку и Љубовије на западу, лепе нам отаџбине Србије.
И ОДЕ наш председник, све ми се чини задовољан што нас је још једном као и безброј пута током свих ових година окупио око себе. Само овога пута није могао да нам се обрати речима ЧЕСТИТИ ПОТОМЦИ НАШИХ СЛАВНИХ ПРЕДАКА И ДЕЦО СРБИЈЕ, како нам се увек обраћао. Уместо тога, обратио се њему у име свих нас његов дугогодишњи заменик, потпредседник Савеза господин Томислав Томић из Бојника. И док је његово тело полагано у родну груду отаџбине СРБИЈЕ коју је толико неизмерно и родољубиво волео, Бежанијским гробљем одјекивао је моћни баритон још једног честитог потомка и славног сина Србије, глумца Лепомира Ивковића који је оживљавао чувено Степино (војводе Степе Степановића) обраћање војницима на Церу уочи одлучујуће битке. А онда нечујније и скоро тихо глас сјајног Бошка Пулетића и речи команде легендарног војводе Живојина Мишића са Солунског фронта.
И ОДЕ председник да поднесе последњи рапорт и славним војводама Путнику, Мишићу, Степи, Бојовићу, Штурму и свом претходнику председнику Савеза и учеснику Топличког устанка, чика Алекси Радовановићу, да њихова дела и даље живе и живеће у родној им отаџбини Србији, све док у њој или било где у свету буде живео макар и један једини Србин.
И на крају срцепарајућим речима обрати нам се и његова мезимица, ћерка Марина која на жалост није могла да му каже, али као да му је у свом потресном обраћању дошапнула: "Драги и вољени мој тата! Па тек сада видим, да ниси све ово годинама уназад узалуд толико времена провео у свом Савезу потомака. Сви ови твоји бројни потомци окупљени овде око тебе, као да ти немушто поручују-Поштовани наш председниче-не заборави да у рапорту својим и нашим Солунцима и славним војводама пренесеш, да иза себе остављаш три армије са више од 250.000 потомака окупљених у Савезу који ће наставити твоје дело". И ОДЕ наш председник...!
Срећан ти пут души председниче и нека те твој анђео чувар и анђео сусретник што безболније и лакше проведу кроз сва митарства у царство небеско. АМИН".
Пише Проф. хаџи Сретен Цветојевић – Цвеле, председник Општинске организације Савеза удружења потомака ратника Србије 1912-1920. "Браћа Рибникар" Љубовија.


Делегације
– Републичког одбора Савеза удружења потомака ратника Србије 1912-1920.године: Томислав Томић, потпредседник Савеза, Милена Харамбашић, генерални секретар Савеза и Џон Боснић;
– Градског одбора Савеза Града Београда: Слободанка Беговић Председник ОпОрг Савеза "Војвода Петар Бојовић" на Врачару и Иван Стратимировић в.д. Председника ГрОдб Савеза Града Београда,



Делегација Савеза из Покрајинског одбора Савеза Косова и Метохије: Радољуб-Раде Кнежевић, координатор Савеза за Косово и Метохију, Гојко Миливојевић, председник ОпОрг Савеза у Лепосавићу (КиМ) и Живорад Марковић, члан Одбора ОпОрг Савеза у Петровцу на Млави.



Изјаве саучешћа породици: Супрузи Јагоди и ћерки Марини



Ордење пуковника у пензији, Љубомира Марковића, председника Савеза удружења потомака ратника Србије 1912-1920.





Опело је служио свештеник јереј, Милош Марковић, из Храма Св.Симеона Мироточивог на Новом Београду



Десно потпредседник Савеза, господин Томић Томислав а лево г-ђа Мирјана Милиновић, у дну слике, лево, председник ОкрОдбора Савеза за Топлички округ, Миломир Марковић, десно председник ОпОрг Савеза "Браћа Рибникар" у Љубовији, проф.хаџи Сретен Цветојевић – Цвеле.



Почасна стража Војске Србије



Крст носи Горан Лучић, члан Савеза и члан Одбора Литерарне секције "Милутин Бојић", Милена Харамбашић са житом, проф. Миладин Шеварлић са свећом, са сликом пук. Марковића г-ђа Ивана Николић, члан РО Савеза из Кладова, ордење носи члан породице.



Бројна посмртна поворка из целе Републике Србије, која је последњи пут пратила и отпратила председника Савеза удружења потомака ратника Србије 1912-1920.године, пуковника у пензији ЉУБОМИРА МАРКОВИЋА, до Његовог вечног боравишта у нашем НЕЗАБОРАВУ, на адреси Ново Бежанијско гробље, парцела 95, гробно место 1-а.



Слава му и хвала за СВЕ!!!