Претходног викенда од 27.до 29.септембра 2019.године група од 44 деце из Славоније у пратњи представника Заједничког већа Српских општина у Хрватској, боравила је на подручју општина Љубовија, Крупањ и Мали Зворник.
Представници домаћина из све три општине потрудили су се да деци и њиховим пратиоцима викенд у Западној Србији на подручју Азбуковице, Рађевине и Подриња учине што лепшим, разноврснијим и садржајнијим.
А општи закључак је, ако је судити по утисцима које гости са собом носе из брдовите Западне Србије у равну Славонију, да су у томе поприлично и успели.
Између осталог, почев од смештаја у конаку манастира Светог Николаја Велимировића као и свих његових садржаја стављеним гостима на располагање, обилазак остатака старог и историјског Сокол града који се уздиже непосредно изнад самог манастирског комплекса и доминира венцем Подрињских планина између Крупња и Љубовије, али и предивно вече на манастирској тераси са заједничким приређеним културно-забавним програмом проведено у дружењу са вршњацима и члановима КУД-а "Азбуковица" из Љубовије. Па по правом не јесењем већ летњем дану, посета суседном Крупњу и његовом чаробном и прелепом црквено-музејском етно комплексу "Добри поток". А с обзиром да је пут у Крупањ и повратак из њега водио преко планине Јагодње и легандарног Мачковог камена онда неизоставна била је и посета спомен-костурници и спомен-храму на истом.
Наш председник Општинске организације удружења потомака ратника од 1912 до 1920.године "Браћа Рибникар" и уједно један од домаћина испред општине Љубовија проф. Сретен Цветојевић - Цвеле, драгим гостима из Славоније одржао је историјски час пред спомен-костурницом о бици на Дрини и историјском боју на Мачковом камену. Врло систематизовано и тематски прилагођено школском узрасту са пуно емоција и у нестварној тишини са сузама у очима како господина Цветојевића тако и гостију, имао се утисак као да су се сви преселили у септембар месец 1914.године и средиште једне од најкрвавијих битака вођених у Првом светском рату, препознатљивије у војној историографији као "официрска битка". При том ни хладан ветар, а ни летња гардероба нису спречила децу да упорним постављањем питања остану много дуже од планираног пред спомен костурницом у којој заједнички почивају помешане кости како Српских, тако и Аустроугарских војника, подофицира и официра. А само последњег дана боја 22.септембра 1914.године овде је побројано 2000 мртвих, од којих 1200 Аустроугарских и 800 Српских. Стравично је присутним ученицима старијих разреда деловао податак, да је овде током седмодневних борби Српска војска из строја имала избачено преко 16000 војника и практично читав један батаљон официра и подофицира. Изражено у бројкама: 116 погинулих од којих 5 команданата пукова, 17 команданата батаљона и 174 рањена међу којима и сам краљев син, принц Ђорђе Карађорђевић.
Под утиском доживљеног, са коте 924. и спомен-костурнице продужило се у посету спомен-храму Светог деспота Стефана Високог, управо посвећеног свим палим браниоцима отаџбине како на Мачковом камену тако и на другим знаним и незнаним стратиштима широм земље и расејања. Још увек дубоко под утиском школског часа и емоцијама које се нису слегле, деца и њихови пратиоци пажљиво су погледали музејску спомен поставку у храму и помолили се за душе својих предака који овде на планини Јагодњи заувек имају своје "парче" неба на земљи и свој "дом", јер су своје породичне домове заувек изгубили несебично полажући животе на олтар отаџбине Србије.
Испратили смо нама посебно драге госте са јединственом жељом да нам опет и што пре дођу, не као гости већ као најрођенији у своју кућу, са организованом пловидбом светском и Српском лепотицом смарагдно зеленом и нестварно лепом реком Дрином. Заједнички ручак у ресторану етно села Врхпоље наднетог над зеленоку лепотицу Дрину и искрене сузе на испраћају и гостију и домаћина говоре више од било каквих речи које би то могле описати и читаоцу дочарати.
А господа из Заједничког већа српских општина у Хрватској и једна од пратилаца деце на овом путовању, председница КУД-а "Ђоко Патковић" из Боботе, госпођица Ђурђица Недић као и многобројни чланови КУД-а обећаше нам чврсто ДА ЋЕ НАМ ВРЛО БРЗО ПОНОВО ДОЋИ.
Па драга наша БРАЋО И СЕСТРЕ ИЗ РАВНЕ СЛАВОНИЈЕ - ЧЕКАМО ВАС НЕ КАО ГОСТЕ, ВЕЋ КАО СВОЈЕ НАЈРОЂЕНИЈЕ ЧЛАНОВЕ ПОРОДИЦА.