На иницијативу и у организацији наше општинске организације удружења потомака ратника 1912-1920."Браћа Рибникар" и библиотеке "Милован Глишић" Љубовија, синоћ 26.јуна 2019.године у више него препуној општинској сали одржаана је ТРИБИНА "20.ГОДИНА ОД АГРЕСИЈЕ НАТО ПАКТА НА СРЈ И СРБИЈУ (сећање,оцене и поуке)". Међу присутнима, између осталих били су и председник општине Љубовија, народни посланик из Љубовије, свештеници из Азбуковачког намесништва, бивши официри, војници и полицијски службеници војске и полиције СРЈ-е и Србије, преживели и рањени учеснци ратова вођених на просторима бивше СФРЈ и током НАТО агресије из 1999.године, породице погинулих и преминулих учесника наведених ратова, заинтересовани грађани и бројни чланови наше Општинске организације удружења потомака ратника од 1912 до 1920.године "Браћа Рибникар" из Љубовије.
Директорка библиотеке госпођа Маријана Петаковић званично је отворила трибину и поздравила госте и присутне на трибини, а председник удружења потомака ратника проф.Сретен Цветојевић - Цвеле у уводном излагању ближе је биографски представио госте и суштину теме на синоћној трибини.
А гости - говорници на трибини били су;
БОЖИДАР ДЕЛИЋ,генерал у пензији и народни посланик у Скупштини Србије,у време НАТО агресије командант 549.моторизване бригаде Војске СРЈ-е и Проф.др.ОБРАД СТЕВАНОВИЋ, генерал полиције у пензији,у време НАТО агресије помоћник министра МУП-а Србије и један од потписника Војнотехничког споразума познатијег као КУМАНОВСКИ СПОРАЗУМ.
Присутнима први се обратио проф.др.Обрад Стевановић, који се у једносатном излагању није детаљније бавио узроцима рата са НАТО већ ратом самим по себи, његовим последицама и начином решавања. При том посебно се потрудио да у завршном делу излагања присутнима објасни место и суштину Војнотехничког споразума у напорима да се агресија НАТО на СРЈ заустави, а страдање становништва оконча. Свакако да је посебну пажњу присутних уз анализу појединих кључних докумената и препознатљиву политичку, војну и идеолошку димензију са на видео биму презентованом фактографијом допринело јасно и лако разумљиво излагање проф. Обрада као непосредног учесника нимало лаких преговора и коначног чина потписивања КУМАНОВСКОГ СПОРАЗУМА. И на крају, можда и оно највредније из целог излагања је чињеница да је већина присутних о тзв. Кумановском споразуму имала потпуно погрешно виђење и сазнање. А након ове трибине схватају да је непосредно након завршетка преговора вођених између предсавника влада СРЈ и Републике Србије (са једне стране) и Међународних безбедносних снага КФОР под окриљем Уједињених нација (са друге стране), а не НАТО пакта, 9.јуна 1999.године у Куманову, закључен и потписан Војнотехнички споразум познатији као КУМАНОВСКИ СПОРАЗУМ. Такође и да је након тога то питање враћено под окриље Савета безбедности Уједињених нација, а да је Војска Србије са свим својим људским и техничким средствима (оруђима и оружјима) сходно Споразуму организовано напустила територију КиМ-е и да није потписала никакву предају нити капитулацију како су то многи годинама представљали и још увек покушавају да представе.
У другом делу трибине говорио је генерал БОЖИДАР ДЕЛИЋ базирајући се у свом излагању на офанзивне ратне операције НАТО снага усмерене на зону одговорности 549.моторизоване бригаде којом је он командовао од почетка па до завршетка НАТО агресије на СРЈ и Србију. Наравно да је излагање генерала Делића изазвало посебну пажњу свих присутних и у многим моментима неверицу јер су по први пут могли да чују стравичне детаље о појединостима НАТО агресије са терена, од непосредног учесника и очевидаца тих страшних погибија, разарања неслућених размера али и више него херојске одбране војске СРЈ-е која је бранила своју отаџбину и под немогућим условима, не желећи да се повуче ни за метар, знајући само једно ДА ИМ ЈЕ ИЗА ЛЕЂА ОТАЏБИНА СРБИЈА И ДА НЕМА НАЗАД.
По завршетку излагања уследила је бујица питања присутних на које су генерали стрпљиво одговарали, али скоро поноћ и више од три сата трајања трибине морали су исту привести крају.
Очигледно, мораће господа генерали још који пут бити гости у Љубовији и покушати да дају одговоре на питања свих оних који су синоћ желели да питају, али за то нису имали прилику.
Господо генерали, у име Удружења потомака ратника од 1912 до 1920."Браћа Рибникар" из Љубовије и свих оних који су синоћ имали част и задовољство да Вас пажљиво слушају више од три пуна часа у препуној сали општине Љубовија, још једном велико, велико ХВАЛА за све оно што сте урадили за одбрану своје отаџбине и свог народа, али и оно што и сада чините на неговању њених светлих, родољубивих и револуционарних традиција, као и синоћно тросатно излагање и стрпљиво одговарање на питања...
На крају у име Републичког одбора Савеза удружења потомака ратника Србије од 1912 до 1920.године, проф.Сретен Цветојевић - Цвеле уручио је чланске карте ПОЧАСНИХ ЧЛАНОВА САВЕЗА генералима Делићу и Стевановићу, који су их са задовољством прихватили и обећали да ће убрзо поново са задовољством бити наши гости.