Невреме у Грчкој се и даље не смирује. Овде у Паралији освануо је 30.септембар 2018.године под ударима ветра и кишом која није ни престајала да пада током целе ноћи. Ми смо опет као и јуче ујутру рано на доручку и са спакованим стварима на рецепцији хотела јер морамо кренуту што пре, да на време стигнемо у место ПОЛИКАСТРО удаљено око 66 км од Солуна,поред ауто-пута који води до граничног прелаза Евзони. (Грчка - БЈРМ). Данас се у Поликастру испред савезничког споменика као и сваке године почев од 1977.године када је званично откривен обележава и одаје почаст војницима и официрима палим на Солунском фронту. Али ове године је посебан датум јер је државна комеморација на командном месту савезничке војске поводом великог јубилеја обележавања 100.година од пробоја СОЛУНСКОГ ФРОНТА па смо сви у фази неке позитивне треме и ишчекивања. Путовање од Паралије до Поликастра попуњавамо или популарно речено "скраћујемо" тиме што потомке у аутобусу упознајемо са комплетним историјатом пробоја Солунског фронта 1918.године. Посебну пажњу посвећујемо подацима о улози и непроцењивом значају наше Српске војске у пробоју Солунског фронта и почетку коначног сламања сила осовине и завшетка тзв. Великог рата.
Успели смо да стигнемо на време и то нас радује,као и чињеница да је киша ослабила али удари ветра су се појачали. Међутим, то не омета већ пристигле представнике држава победница у Великом рату и организаторе државне комеморације земље домаћина Грчке да заузимају своја по протоколу предвиђена места. Док се пењемо стрмом стазом од паркинга према спомен комплексу чујем одсечне команде заповедника почасне јединице грчке војске које се разлежу из правца споменика са врха брда. Бринем се због кише,хладноће и ветра,јер сам као носилац државне заставе Србије логично без кишобрана и у оделу са краватом без ичег преко а из искуства од пре пет година када сам био у истој улози знам да ће комеморација трајати поприлчно дуго. Уласком пред споменик посебно сам се обрадовао видевши да је овде и за нас заставнике представнике земаља савезница као и за званичне делегације постављен наткривен шаторски простор тако да бар нећемо киснути. Хладноћу када почне комеморација вероватно због великог узбуђења нећемо ни осећати.Па већ на почетку омамљујући мирис тамњана и дим који допире из кадионица грчких свештеника чиме је и званично почео помен солунским јунацима који су пали на улазним вратима отаџбине и коначне слободе, одагнали су осећај хладноће и било какво размишљање о истој.
Тако је почела државна комеморација обележавања века од пробоја Солунског фронта пред венчачким белим мермерним спомеником у облику петоугаоне пирамиде. Тај наш бели камен са планине Венчац код Аранђеловца као да је симболично преселио део Шумадије и отаџбине Србије овде у Грчку. Обликован рукама вештих мајстора у пет метара висок споменик са буктињом на врху који пара небо са ове узвишице и као да светли над душама свих оних који су примајући смртоносне метке и шрапнеле од граната у своје груди,отварали ту "КАПИЈУ СЛОБОДЕ" и својим мртвим телима поплочавали пут преживелим саборцима у поробљену отаџбину Србију. На свакој од тих пет страна је истоветна порука исписана на језицима земаља савезница,следеће садржине:
"ХЕРОЈСКИМ СИНОВИМА СРБИЈЕ,ФРАНЦУСКЕ,ИТАЛИЈЕ,ВЕЛИКЕ БРИТАНИЈЕ И ГРЧКЕ КОЈИ СУ СЕ ВЕРНИ ЗАВЕШТАЊИМА СВОЈИХ ПРЕДАКА,БОРИЛИ НА ОВИМ МЕСТИМА И ПАЛИ ЗА СЛОБОДУ И СВЕТСКИ МИР ОД 1916.ДО 1918."
Иначе споменик земљама победницама на Поликастрону идеја је и замисао нашег ратног пилота САВЕ МИКИЋА,уметнички обликовао га је такође солунац,архитекта АЛЕКСАНДАР СЕКУЛИЋ, а највећи део трошкова финансирало је Удруженје НОСИЛАЦА АЛБАНСКЕ СПОМЕНИЦЕ. Првобитна замисао и постигнути договор био је да се споменик постави са македонске стране. Међутим власти у Скопљу су се поделиле око овог питања иако су радови за постављање већ били започети и морали су бити прекинути. Зато је споменик постављен баш овде на грчкој страни и од тада па до сада,овде на брдашцету Поликастра исијава као некакав СВЕТИОНИК ВРЕМЕНА И НЕЗАБОРАВА.
И тако, док ми заставници чврсто држимо заставе да нам их не однесе ветар,посматрам присутне и слика је идентична као и у Солуну на "Зејтинлику". Све земље савезнице заступљене су углавном са званичним делегацијама осим делимично земље домаћина грчке и наравно нас срба који нисмо тако бројни као јуче у Солуну али нас је преко триста сигурно ту. Питомци војне академије Војске Србије и Криминалистичко-полицијске академије попунили су плато са леве стране споменика а испред званичници држава победница и представници оружаних снага тих земаља. Изнад платоа на узвишењу у боровој шумици према цркви бројни представници удружења потомака ратника од 1912 до 1920.године из скоро целе Србије,заузели су места и без иједне речи будно прате одвијање државне комеморације.Тишину прекидају оштре заповедне команде официра почасне јединице грчке војске, и док војници подижу државне заставе пет земаља победница на јарболе изнад бисти тадашњих пет ратних председника Влада, узвишицом одјекују тактови грчке и наше химне "БОЖЕ ПРАВДЕ", а ми високо подижемо државна знамења опет трудећи се да нам их јак ветар не ишчупа из руку. Непоновљив осећај поноса и достојанства прожима ми цело тело. И док чврсто у ставу мирно стежем копље наше тробојке и певам као и сви присутни срби химну коју интонира грчки оркестар,замишљам како ли се осећају наши сјајни спортисти када на великим светским и олимпијским такмичењима док стоје на победничком постољу и усхићено певају химну наше земље. Ако је овде овакав осећај могу само да претпоставим како се осећају они. Зато сам и поносан и почаствован али и изнад свега захвалан руководству нашег Савеза на челу са председником и генералним секретаром који су ми поверили тако узвишен чин,да данас,овде и на оваквој државној церемонији - комеморацији будем носилац државне заставе поред грка,француза,енглеза и италијана. Једно велико ХВАЛА у име Општинске организације удружења потомака ратника "Браћа Рибникар" из Љубовије али и свих наших суграђана из Азбуковице као и неколико стотина див јунака Азбуковчана из састава Дринске дивизије који су током пробоја Солунског фронта несебично жртвовали своје животе за слободу отаџбине Србије и свог потомства.
Из размишљања опет су ме тргнуле оштре и одсечне команде грчког официра заповедника јер после сваке интониране химне земаља победница,следи војнички поздарав и плотуни почасног вода грчке војске интонираној химни. Можете само замислити како је из борове шумице одјекивала из стотина грла химна "БОЖЕ ПРАВДЕ" помешана са тактовима које је интонирао војни оркестар грчке војске. Потом је уследило обраћање на пет језика, међу којима наравно и српском а са једном јединственом поруком:
"МИ КОЈИ ДАНАС,ОВДЕ,ПОДСЕЋАМО НА ЖРТВЕ,СВЕСНИ ЊИХОВЕ ВЕЛИЧИНЕ И ЗАЛОГА ЗА СЛОБОДУ И МИР, У ОБАВЕЗИ СМО ДА ТО ЧИНИМО УВЕК,ОБАВЕЗУЈУЋИ И МЛАЂЕ ГЕНЕРАЦИЈЕ ДА ИХ НА ИСТИ НАЧИН ПОШТУЈУ".
А онда је војничка труба као и она која је наше претке - јунаке током рата бодрила,команде издавала и на крају многе на вечни пут без повратка испраћала,најавила ПОЛАГАЊЕ ВЕНАЦА и одавање почасти. Сада смо заставе које смо тако поносно високо држали спустили према платоу и подножју споменика, ту на месту са којег је некада славни командант француз ФРАНШ Д,ЕПЕРЕ издавао команде за коначни пробој Солунског фронта, али изговорио и оне за српске војнике чувене речи "ПОНОСАН САМ ШТО САМ ИХ ПОВЕО У СЛОБОДУ ЊИХОВЕ ЖЕЉЕНЕ СРБИЈЕ".
По завршетку полагања венаца од стране државних и војних делегација као и делегација удружења потомака пред централни споменик уследило је одмах полагање венаца од стране истих тих делегација и пред спомен бисте ПРЕДСЕДНИКА РАТНИХ ВЛАДА свих пет земаља савезница,међу којима је и нашег председника владе НИКОЛЕ ПАШИЋА.
Можда треба да напоменем да је на 75-годишњицу обележавања пробоја Солунског фронта овде поред бисте грчког председника владе Венизелоса као и осталих тројице председника влада земаља савезника постављена и биста нашег Николе Пашића. Основна намера и замисао је да тако како су били заједно једни уз друге у тешким ратним временима прошлости,буду заједно и у будућности. Сходно томе и наша делегација Савеза на полагању венца испред спомен бисте Николе Пашића послала је можда сличну поруку јер су делегацију сачињавали председник Савеза 83-годишњи пуковник Љубомир Марковић и наши најмлађи потомци на овом путовању 11 -то годишња Елена Петровић и 12-то годишњи Љепава Константин из Београда. Очигледна симболика за коју сам сигуран да многима није промакла.
И на крају да напоменем да је овде данас нашу државну делегацију предводио државни секретар Министарства за рад,запошљавање,борачка и социјална питања у влади Републике Срије господин Негован Станковић, а делегацију Војске Србије високи војни официри као и на претходним комеморацијама на Крфу,Виду и Солуну.
Напустамо Поликастрон али не и Грчку иако нам је гранични прелаз Евзони на само пар минута вожње. Не,јер наш данашњи план је да без обзира што је ужасно лоше време, са грчке стране извеземо се на планину Ниџе и тако дођемо до подножја врха Кајмакчалана где се завршава асфалтни пут. А онда покушаћемо да са приватно ангажованим џиповима изађемо на коту 2525. врх КАЈМАКЧАЛАН и тамо у спомен костурници одамо пошту палим јунацима који су баш на данашњи дан пре 102.године,тачно 30.септембра 1916.године након надчовечанских напора и огромних жртава успели да овладају овом практично неосвојивом котом 2525. као "тврђавом" међу облацима и тако "ОТВОРЕ КАПИЈУ СРБИЈЕ".