Овог 27.септембра 2018.године за потомке на свом ходочашћу по Крфу једноставно речено - нема одмора. Након завршених комеморација у Гувији на северу и две на југу острва у Агиос Матеосу,ево стижемо у центар града Крфа на планирану посету тзв. "Српској кући" односно МУЗЕЈУ БОРАВКА СРБА НА КРФУ ОД 1916 ДО 1918.године. Успевамо некако да пронађемо два слободна места за наше аутобусе на скоро увек пуном паркингу између старе тврђаве и игралишта за крикет. А онда нас свих 100 пешице кроз парк и већ смо за само пар минута испред наше "Српске куће" у центру Крфа у улици Мустоксиду број 19,преко пута здања Јонске скупштине. Иначе ова зграда огромне историјске вредности 1993.године од стране општинских крфских власти уступљена је држави Србији. Здање које је убрзо добило назив "Српска кућа" претворено је у МУЗЕЈ БОРАВКА СРБА НА КРФУ ОД 1916 до 1918.ГОДИНЕ и ПОЧАСНИ КОНЗУЛАТ наше државе.
Иначе прву музејску поставку урадио је генерал Милорад Прелевић која је тек недавно преуређена а састојала се од 11 блокова или целина и то.
1. Одбрана Србије 1915.
2. Повлачење преко Албаније,
3. Евакуација српске војске са албанске обале,
4. Српска деца и школе на Крфу,
5. Видо,острво смрти,
6. Српски војнички логори на Крфу,
7. Реорганизација српске војске на Крфу,
8. Српска влада на Крфу,
9. Гробља,споменици,
10.Одлазак српске војске са Крфа,
11.Односи Срба и Крфљана у време Првог светског рата и данас
Наравно поред ове на Крфу за све нас Србе постоје још нека можда и много важнија здања попут за српску историју најважније зграде крфског позоришта у којој је заседала Српска народна Скупштина и влада већим делом Првог светског рата а уништена у бомбардовању 1943.године. Хотел "Бела Венеција" који је такође скоро потпуно разорен у бомбардовању.Палата "Мон Рено" у којој је боравио краљ Петар И Карађорђевић. Неизоставно црква Светог Спиридона у којој су се подједнако као и грци молили и наши преци за своје породице и отаџбину која је остала ТАМО ДАЛЕКО преко мора и планина. И на крају јужније од Крфа дворац аустроугарске царице Елизабете "АХИЛЕОН" који је коришћен као болница српских официра.
А када су у питању музеји исти и те како постоје у овом граду и употпуњавају иначе дугу и богату како митску тако и археолошку и сваку другу историју Крфа. Па тако поред нашег ту су и:
АРХЕОЛОШКИ МУЗЕЈ са експонатима и из петог века пре нове ере међу којима и педимент из Горгоне са великог Артемисовог храма (585 п.н.е.),
МУЗЕЈ АЗИЈСКЕ УМЕТНОСТИ са преко 11000 експоната које су приватни колекционари поклонили овом мезују углавном са далеког истока,
ЕТНОГРАФСКИ МУЗЕЈ у селу Синарадес,
НУМИЗМАТИЧКИ МУЗЕЈ као један од најинтересантнијих у свету,
МУЗЕЈ ШКОЉКИ карактеристичан по шкољки тешкој 65. кг са Новог Зеланда,
МУЗЕЈ КЕРАМИКЕ,
СОЛОМОС МУЗЕЈ у којој је живео велики грчки песник Соломос (1798-1857) који је написао речи грчке химне,
АНТИВОУНИОТИССА МУЗЕЈ као једна од најстаријих и најбогатијих цркава на Крфу са изванредном колекцијом икона и црквених предмета.
Наравно многи од нас искористили су прилику и након посете нашем музеју у "Српској кући" током поподнева посетили су неке од горе поменутих музеја са непроцењивим културним благом,али шта се то дешаало у "Српској кући". Па логично овде као да и нисмо имали осећај да смо у неком музеју или негде у званичној посети већ баш онакав какав овде треба да има сваки Србин,ОСЕЋАЛИ СМО СЕ КАО У СВОЈОЈ КУЋИ.
Кустос господин Љубомир Сарамандић који се са нама дружи већ од раног јутра на државним комеморацијама и који се из Агиос Матеоса вратио заједно са нама у аутобусу, започео је уобичајену своју свакодневну већ годинама понављању причу која је све само не прича. Па шта је ако није прича?
Е то су скоро живе слике које нам се стварају пред очима јер их Сарамандић као унук његових дедова Стојана Сарамандића и Драгића Милошевића који су боравили на Крфу 1916.године након преласка Албаније тако емотивно и негде дубоко из себе као да је и сам преживео ту СТРАШНУ АЛБАНСКУ ГОЛГОТУ дочарава и преноси. Мислим да делим мишљење скоро свих присутних. Иако Сарамандића слушам по ко зна који пут увек ми се учини да се на моменат налазим у том страшном вихору албанске голготске патње а потом наде и вере у опоравак и коначни спас на овом чаробном за наше претке острву "ВАСКРСЕЊА". Такав утисак увек понесем јер Сарамандић док излаже не пружа сувопаран хронолошки приказ чињеница о боравку наше војске овде на Крфу,већ више говори о стању духа тих наших војника,официра и цивила. Борба и мучеништво наших славних предака овде на овом месту и из његових уста подсећају као на сликарско платно неког великог уметника са кога можете "читати" и доживети историју стару читав један век,а као да се дешава сада и овде.
И ЗАТО БРАВО ПРИЈАТЕЉУ И ВЕЛИКИ РОДОЉУБЕ САРАМАНДИЋУ КОЈИ "БРАНИШ" ПРОШЛОСТ ОД СМРТИ КОЈА ЈЕ ПОЧЕЛА ДА ЈОЈ ПРЕТИ.
За све то, што тако предано и родољубиво ради али и у знак сећања на наше ходочашће по Крфу поводом обележавања 100.годишњице пробоја солунског фронта и завршетка Првог светског рата,наш председник удружења Љубомир Марковић уручио му је СПОМЕНИЦУ САВЕЗА.