Одмах по завршетку комеморације испред спомен плоче у Гувији сви крећемо према следећем одредишту месту СЕНТ МАТИЈАС или АГИОС МАТЕОС јужно од града Крфа некадашњем седишту и логору ТРЕЋЕ АРМИЈЕ и славне ДРИНСКЕ ДИВИЗИЈЕ. Ми смо то растојање од око 30-ак километара врло брзо прешли модерним аутобусима и савременом асфалтном саобраћајницом
на самој обали мора,а како је то изгледало пре 102.године? Е пре 102 године, тачније 1916.године након искрцавања наше војске саобраћајна комуникација односно превоз најбрже се одвијао морским путем јер су саобраћајне комуникације биле врло лоше. Зато је српска Влада купила један бродић и назвала га "Србија" који је успоставио редовну бродску
линију између луке Гувија северно од града Крфа и Ахилеона, Агиос Матеоса,Беницеса и Моранитике на југу острва. Иако то није било по одредбама међународног и поморског права јер Србија није била поморска земља на јарболу брода уместо грчке вијорила се велика српска застава. Савезници су одобрили овај изузетак јер се проценило да лепршање наше
заставе на броду који свакодневно плови таласима Јонског мора поред источне обале овог острва изузетно подиже морал српским војницима и официрима. Командант односно Капетан брода био је извесни Милан Радојевић који је сведочио да је брод био свакодневно пун и да су се на њему заједно тискали генерали,официри и редови јер ту чин није био битан,
а са њега је врло често одзвањала песма ТАМО ДАЛЕКО уз махање и повике у знак поздравла са копна како наших војника тако и мештана грка. Али вратимо се данашњој комеморацији.
На имању у њиви грка Јаниса Јанулиса где се некада налазило војничко гробље Дринске дивизије данас је то лепо уређени боровњак са скоро столетним стаблима чемпреса. У хладовини њихових крошњи налази се предивни споменик висок 2,5 метра од клесаног жућкастог камена. Њега су још за време боравка овде у Агиос матеосу подигли преживели војници и официри из поменуте славне Дринске дивизије својим саборцима чије су кости почивале ту на овом делу острва. Званично је откривен 16.маја 1916.године уочи одласка Дринске дивизије на Солунски фронт. Том приликом поред регента Александра Карађорђевића били су присутни и сви команданти армија,дивизија,пукова и бригада,министри из владе Србије,већи број посланика,делегација општине Крф и Крфски митрополит. Иначе пројекат споменика урадио је Јанко Шафарик,док је рељеф на њему пројектовао академски сликар и званични фотограф при врховној команди ужичанин Михаило Миловановић. На предњем чеоном делу споменика доминира велики крст од белог камена,са друге леве стране налази се у бар рељефу српски државни грб и испод посвета ДРИНЦИ СВОЈИМ ДРУГОВИМА а на десној на истом таквом белом камену у бар рељефу уклесани су стихови поручника Владимира Станимировића "Шапћанина" који гласе:
На хумкама у туђини
Неће српско цвеће нићи,
Поручите нашој деци
Нећемо им никад стићи.
Поздравите отаџбину,
Пољубите српску груду!
Спомен борбе за слободу
Нека ове хумке буду.
Треба напоменути да поред наша два аутобус и 100 чланова Републичког одбора удружења потомака као и званичних државних делегација Србије и града Крфа испред спомен обележја већ су били допутовали и чланови удружења потомака из још неких места Србије и Удружења пензионера са Новог Београда. Свечано постројени шпалир питомаца завшне године Полицијске академије из Београда и постројавање заставника са државним заставама поред споменика означили су и званични почетак државне комеморације. Достојанствени мир и тишину међу свима нама нарушавао је само глас грчког свештеника који је служио парастос и мирис тамјана који се умилно мешао са аромом боровине која се благо ширила ношена поветарцом допрлим са обале Јонског мора.Уследило је затим кратко уводно обраћање и најава делегација за полагање венаца од стране кустоса музеја "Српске куће" са Крфа господина Љубомира Сарамандића. Исто као и у Гувији пре пар сати делегације Министарства за рад,запошљавање,борачка и социјална питања Министарства одбране и Војске Србије,домаћина града Крфа и на крају делегација нашег Савеза положили су венце и цвеће. У нашој делегацији коју је предводио председник Савеза госп. Љубомир Марковић налазили су се и чланови удружења који потичу са подручја регрутне зоне Дринске дивизије господа Милован Којић и Драган Јосиповић из Богатића. При том посебно желим да нагласим и искажем своје лично дивљење према колеги Јосиповићу јер је он на ово ходочашће кренуо са својом комплетном породицом, супругом Славицом,ћерком Милом и синм Мирком. И не само то! Треба рећи да је Драган 2016 и 2017.године као аутор заједно са проф. Петром Берићем из Богатића објавио и две изузетно вредне књиге МАЧВАНИ У БАЛКАНСКИМ РАТОВИМА И ПРВОМ СВЕТСКОМ РАТУ 1914-1918. а са господином Милованом Којићем такође из Богатића сјајну књигу ЗАЛОГ ПОТОМЦИМА.
Након обраћаја државног секретара господина Негована Станковића и по завршетку званичне комеморације сви смо имали неподељену жељу да се фотографишемо испред овог дивног спомен обележја нашим јунацима "ДРИНЦИМА" али планирана сатница следеће комеморације у центру села СЕНТ МАТИЈАС или што би ми рекли АГИОС МАТЕОС а где се налази биста ЈАНИСА ЈАНУЛИСА пожуривала нас је на даље путовање.
Ипак док путујемо нестварно лепим крајоликом овог чаробног острва и полако се удаљавамо од плаветнила Јонског мора и кроз маслињаке пењемо према селу високо у брду,желим да подсетим и бар на моменат отргнем од заборава сећање на наше славне претке,земљаке и див јунаке из славом овенчане ДРИНСКЕ ДИВИЗИЈЕ кроз лик војника добровољца РИСТЕ ЈОВИЋА из села Доња Трнава. Јер те давне 1916.године након АЛБАНСКЕ ГОЛГОТЕ и искрцавања српске јуначке војске на Крф,преживели војници првог и другог позива из славне Дринске дивизије тражили су да не буду размештени непосредно поред мора већ ако је могуће да их разместе у какве "башче" које би их подсећале на њихове воћњаке и да их тако мине жеља за својом ТАМО ДАЛЕКОМ ОТАЏБИНОМ.
Хроничари су записали да се горе поменути Ристо Јовић обратио команданту Дринске дивизије генералу Крсти Смиљанићу следећим речима:
"Ђенерале,немадох срећу да погинем на Церу,ни на Колубари,где смо се јуначки борили. Не испустих душу преко Албаније. Ако умрем овде,а сви су изгледи,немојте ме под камен.Дајте ме овде под дрво,под "ладовину". И да ми је још само шљива једна или јабука наша....лакша ми би земља била".
ЕТО ТАКО СУ ДРИНЦИ ОДАБРАЛИ ОВО МЕСТО ЗА СВОЈ БИВАК И СВОЈЕ ГРОБЉЕ А НА КОМЕ ИМ ПРЕЖИВЕЛИ САБОРЦИ ПОДИГОШЕ И ОВАЈ СПОМЕНИК.
На имању у њиви грка Јаниса Јанулиса где се некада налазило војничко гробље Дринске дивизије данас је то лепо уређени боровњак са скоро столетним стаблима чемпреса. У хладовини њихових крошњи налази се предивни споменик висок 2,5 метра од клесаног жућкастог камена. Њега су још за време боравка овде у Агиос матеосу подигли преживели војници и официри из поменуте славне Дринске дивизије својим саборцима чије су кости почивале ту на овом делу острва. Званично је откривен 16.маја 1916.године уочи одласка Дринске дивизије на Солунски фронт. Том приликом поред регента Александра Карађорђевића били су присутни и сви команданти армија,дивизија,пукова и бригада,министри из владе Србије,већи број посланика,делегација општине Крф и Крфски митрополит. Иначе пројекат споменика урадио је Јанко Шафарик,док је рељеф на њему пројектовао академски сликар и званични фотограф при врховној команди ужичанин Михаило Миловановић. На предњем чеоном делу споменика доминира велики крст од белог камена,са друге леве стране налази се у бар рељефу српски државни грб и испод посвета ДРИНЦИ СВОЈИМ ДРУГОВИМА а на десној на истом таквом белом камену у бар рељефу уклесани су стихови поручника Владимира Станимировића "Шапћанина" који гласе:
На хумкама у туђини
Неће српско цвеће нићи,
Поручите нашој деци
Нећемо им никад стићи.
Поздравите отаџбину,
Пољубите српску груду!
Спомен борбе за слободу
Нека ове хумке буду.
Треба напоменути да поред наша два аутобус и 100 чланова Републичког одбора удружења потомака као и званичних државних делегација Србије и града Крфа испред спомен обележја већ су били допутовали и чланови удружења потомака из још неких места Србије и Удружења пензионера са Новог Београда. Свечано постројени шпалир питомаца завшне године Полицијске академије из Београда и постројавање заставника са државним заставама поред споменика означили су и званични почетак државне комеморације. Достојанствени мир и тишину међу свима нама нарушавао је само глас грчког свештеника који је служио парастос и мирис тамјана који се умилно мешао са аромом боровине која се благо ширила ношена поветарцом допрлим са обале Јонског мора.Уследило је затим кратко уводно обраћање и најава делегација за полагање венаца од стране кустоса музеја "Српске куће" са Крфа господина Љубомира Сарамандића. Исто као и у Гувији пре пар сати делегације Министарства за рад,запошљавање,борачка и социјална питања Министарства одбране и Војске Србије,домаћина града Крфа и на крају делегација нашег Савеза положили су венце и цвеће. У нашој делегацији коју је предводио председник Савеза госп. Љубомир Марковић налазили су се и чланови удружења који потичу са подручја регрутне зоне Дринске дивизије господа Милован Којић и Драган Јосиповић из Богатића. При том посебно желим да нагласим и искажем своје лично дивљење према колеги Јосиповићу јер је он на ово ходочашће кренуо са својом комплетном породицом, супругом Славицом,ћерком Милом и синм Мирком. И не само то! Треба рећи да је Драган 2016 и 2017.године као аутор заједно са проф. Петром Берићем из Богатића објавио и две изузетно вредне књиге МАЧВАНИ У БАЛКАНСКИМ РАТОВИМА И ПРВОМ СВЕТСКОМ РАТУ 1914-1918. а са господином Милованом Којићем такође из Богатића сјајну књигу ЗАЛОГ ПОТОМЦИМА.
Након обраћаја државног секретара господина Негована Станковића и по завршетку званичне комеморације сви смо имали неподељену жељу да се фотографишемо испред овог дивног спомен обележја нашим јунацима "ДРИНЦИМА" али планирана сатница следеће комеморације у центру села СЕНТ МАТИЈАС или што би ми рекли АГИОС МАТЕОС а где се налази биста ЈАНИСА ЈАНУЛИСА пожуривала нас је на даље путовање.
Ипак док путујемо нестварно лепим крајоликом овог чаробног острва и полако се удаљавамо од плаветнила Јонског мора и кроз маслињаке пењемо према селу високо у брду,желим да подсетим и бар на моменат отргнем од заборава сећање на наше славне претке,земљаке и див јунаке из славом овенчане ДРИНСКЕ ДИВИЗИЈЕ кроз лик војника добровољца РИСТЕ ЈОВИЋА из села Доња Трнава. Јер те давне 1916.године након АЛБАНСКЕ ГОЛГОТЕ и искрцавања српске јуначке војске на Крф,преживели војници првог и другог позива из славне Дринске дивизије тражили су да не буду размештени непосредно поред мора већ ако је могуће да их разместе у какве "башче" које би их подсећале на њихове воћњаке и да их тако мине жеља за својом ТАМО ДАЛЕКОМ ОТАЏБИНОМ.
Хроничари су записали да се горе поменути Ристо Јовић обратио команданту Дринске дивизије генералу Крсти Смиљанићу следећим речима:
"Ђенерале,немадох срећу да погинем на Церу,ни на Колубари,где смо се јуначки борили. Не испустих душу преко Албаније. Ако умрем овде,а сви су изгледи,немојте ме под камен.Дајте ме овде под дрво,под "ладовину". И да ми је још само шљива једна или јабука наша....лакша ми би земља била".
ЕТО ТАКО СУ ДРИНЦИ ОДАБРАЛИ ОВО МЕСТО ЗА СВОЈ БИВАК И СВОЈЕ ГРОБЉЕ А НА КОМЕ ИМ ПРЕЖИВЕЛИ САБОРЦИ ПОДИГОШЕ И ОВАЈ СПОМЕНИК.
