Текст преузет са следеће странице
sr.wikipedia.org/sr/Рибникари


Владислав Ф. Рибникар


Најстарији син др Фрање Рибникара, Владислав Рибникар се школовао у Јагодини и Београду. Године 1888. уписао је Историјско - филолошки одсек Филозофског факултета Велике школе у Београду и дипломира је 1892. По завршетку студија одлази у Француску, где на Сорбони добија "лисанс" и потом, као државни стипендиста, одлази у Немачку где студира на Хумболдт универзитету. У Београд се враћа после Мајског преврата 1903. године. Годину дана касније покреће лист "Политику". По избијању Првог светског рата одлази на фронт и гине 1. септембра 1914. године на фронту у Западној Србији.
Владислав Ф. Рибникар је био жењен Милком Чолак - Антић и са њом имао две кћери: Даницу и Јованку. Даница је у првом браку била удата Михаиловић и радила као новинар на женској страни "Политике". У другом браку била је удата за Енглеза Џона Бенета, високог комесара Уједињеног Краљевства на острву Барбадосу, где је трагично изгубила живот у мору. Јованка је била удата за Косту Цукића, генералног секретара Југословенског краљевског посланства у Ватикану. По завршетку Другог светског рата боравила је 1954. године у Перуу и Израелу. Сахрањена је у Паризу са мајком Милком.
После погибије браће Рибникар, 1914. године, Владиславова жена Милка постала је стуб "Политике". Лично се ангажовала на обнови "Политике", после Првог светског рата. Регент Александар Карађорђевић је од Милке купио имање породице Рибникар на Дедињу, где ће касније бити подигнуто здање Белог двора. Милка је распродала чак и лични накит само да би поново покренула "Политику". На чело листа 1. септембра 1919. године долази једини преживели син Фрање Рибникара - Слободан.

Дарко Ф. Рибникар

Даворин - Дарко Рибникар се школовао у Свилајнцу и Београду. Дипломирао је правне науке у Немачкој. После смрти оца Фрање долази у Београд да помаже брату Владиславу. Остале су трајно забележене његове репортаже из Румуније о Буни сељака 1907. године и о Фридјунговом процесу у Бечу 1909. године. Није се женио. Као резервни официр учествовао у оба балканска рата. Погинуо је почетком Првог светског рата, 31. августа 1914. године, као резервни капетан српске војске. Сахрањен је уБелој Цркви, код Крупња.

Слободан Ф. Рибникар

Слободан Рибникар је наставио лекарску традицију свога оца Фрање. По завршетку школе у Јагодини и Београду уписао се на Медицински факултет у Бечу и постао лекар 1896. године. Службовао је у Скопљу, Ћуприји и Умци, да би након тога дошао у Београд где постаје лекар Београдске општине.
У првом браку је био са Даницом Живковић, кћерком београдског трговца Милана Живковића, с којом је имао синове Владислава и Мирослава и кћерку Станиславу. У другом браку је био са глумицом Славом, кћерком ветеринара Кратохвила. Као лекар Слободан је учествовао у ратовима 1912 - 1918, као санитетски официр. Био је управник ратних болница, а из рата је изашао као санитетски потпуковник.
Др. Слободан Рибникар је релативно кратко био директор "Политике" – свега пет година. Умро је 24. септембра 1924.године, а његов најстарији син Владислав постаје директор "Политике".